СВЕ БУДЕ И ПРОЂЕ, САМО ЈЕ ГЛУПОСТ ВЈЕЧНА
(фото:Српска РТВ)
Прође и то. Као што у свијету и животу све пролази („panta rei”, рекли би филозофи), прође и дан који је опет подијелио и разграничио два свијета и два погледа на тај свијет. Дан побједе и Дан Европе, исти а тако далеки један од другога. И опет она једна те иста флоскула како је тај дан могуће дијелити и сукобљавати. Као да „побједа” без Европе нешто значи. Јер, „побједа” је ослобађала и из таме најцрње пошасти која је, послије куге и „шпањолке”, харала њоме вадила баш ту Европу. А и шта би и гдје би била, ако би је уопште и било, Европа да није било „побједе”?
Утихнуше маршевски кораци, угасише се мотори моћних машина смрти, слетјеше авиони… али Европом, која би да заборави и из своје колективне свијести избрише чињеницу да је и Москва њен неотуђив дио и наслеђе, још увијек одјекује оно моћно, громогласно и сложно „урааааа…”! Ура за слободу, ура за демократују, ура за достојанство, ура за правду… Ура против мрака, против безнађа, безумне силе, једноумља, неповјерења и вјечите мржње Запада према Истоку.
[irp]Онај који хоће има само један разлог, онај који неће нађе хиљаду и један. Они који су славили слободу и побједу живота над смрћу, нашли су и начин и пут, колико год заобилазан, да дигну барак побједе и грмну „ураааааа…”! Они други су тражили и нашли безброј разлога и начина да оправдају изостанак. И да се на побједу којој су, дијелом, допринијели и њихови очеви, баце сјенком, баце клетвом, забранама, уцјенама и пријетњама. А ни дронова није фалило.
И тако, историја, та освједочена проститутка (част и извињење оним правим и поштеним истричарима и трагачима за истином) коју развлачи, навлачи и силује кад и како коме одговара, би још једном изложена јавном каменовању. Истину, као Христа, још једном разапеше на Браденбуршку капију, а слободу опет нагураше у вагоне смрти, у претрпане бараке концлогора, покопаше у пустопољину Доње Градине, јаму Пребиловаце, на Сајмиште… И, маскирани у демократе, браниоце људских права и прогресивце наставише да Европу, сачувану од побједе, воде у нови суноврат. А побједа, силна и величанствена, сачувана у крви, у костима, у памћењу, у обавези за незаборав, ношена раменим „бесмртног пука” настави свој марш у вјечност.
И све би и прође, само бескрајна људска глупост (Ајнштајн је тврдио да је и од свемира већа) настави да се брани и храни самодеструкцијом, мржњом и искључивошћу. А над свиме и даље јечи оно сложно, громко и из дна душе „ура”!
Урааааааааааааааа…
Емило Лабудовић/СрпскаРТБ
Бонус видео
И БЕДА „АФОРИСТИЧКИ“ НОСИ СЛОБОДУ?
Становништво Србије се смањује за читавих 55.000 годишње, мање се рађају, више умиру, а још најспособнији кадрови одлазе „трбухом за крухом“ из земље. По свему судећи, наше лидерство у економији у Европи, како кажу надлежни, „поједе“ нам становништво. То је заиста неповратна велика жртва? У сваком погледу то је слобода мишљења, живљења и одлучивање о себи и околини. Привреда расте, смањује се становништво, одакле ће послодавци наћи извршиоце или роботе.
♣ Број незапослених је најмањи у историји. Остали су променили земљу пребивалишта.
♣ Најстрпљивија појава на планети свакако је смрт. Она стрпљиво сачека свакога.
♣ Истрајавамо у бунилу. Ту реалност нам приушти напредна власт.
♣ Иако политичари нису орачи, зналачки се укопају дубоко у фотељи.
♣ Одлив мозгова увећава сразмерно глупости у земљи.
♣ Ови сада можда нису прави, али предходни се окривљују за све лоше до сада и од сада.
♣ Гласачи на изборима изаберу најмање очекиваног.
♣ Пензију ми дели као милостињу, као да нисам је зарадио за 40 година рада.
♣ Доделиће пензије и онима који нису је зарадили. Има се, може се.
♣ Довели нас да живимо у бунилу. То је наша реална будућност.
♣ Председник нам обећава, да нас очекује златно доба. Није рекао да ли његових или свих.
♣ Када слушате и гледате медије, живите боље од европљана. Чини вам се.
♣ Жеља ми је да гледам у светлу будућност. Никако да дође.
♣ Толико журимо са порастом стандарда, а ипак стигнемо беду.
♣ Змије мењају кошуљицу, а прелетачи странку.
♣ Власти стално истину даве, ал’ она кад тад исплива.
♣ Живим у сређеној држави. Одавна ме средила.
♣ Само што изађемо из лоше историје, упаднемо у још црњу повијест. Невиђени малер.
♣ Непобитна истина, код нас нема што има.
♣ Неће да нас приме у ЕУ. Залутали смо.
♣ „Врањански језик“ је пун грозних изрека, мада оне су изречене без икакве зле и друге намере. Te изреке користе се у врањанском крају годинама, а њихова грозота као да је не примећују, навикли их се: „Ojдо да купу прасе, да га ебу. Еба га, оно црче!“
♣ Разлика између курве и политичара је што курва ти узме паре и да нешто, а политичар узме ти паре, а не да ништа.
♣ Председнички избори у САД били су поштени до краја. Крађе су пријављене код бројања гласова.
♣ Само што сасекоше криминал у корену, он процвета на врху.
♣ И Трамп легао на руду. Најзад признао победу Бајдену.
♣ Председник поклања наше паре свуда по свету. Ми можемо продати само дуговања.
Читао сам Ваше афоризме све до оних у којима помињете пензије.
Ево ја ћу се одрећи своје у Вашу корист јер је , како неки тврде , нисам зарадио а ако је и остварим јер је и то веома упитно. А зашто је упитно? Па имао сам неког стажа прије рата деведесетих када сам , као неподобан (по ационалности) био приморан напустити и радно мјесто и „лијепу њину“. Након тога сам , као борац ВРС , ратовао за очување свих наших територија и нашег народа на тим територијама , али су нас издали и продали ради властитих послова и стражњица. Наравно , као такав сам опет био неподобан да добијем посао на „джавним јаслама“ државе за коју сам се борио и гледао сам како се запошљавају подобни дезертери и остали отпад а ја сам упоно одлазио , од дана демобилизације , на биро да ми овјере картон. Радио сам и сналазио се али немам довољно радног стажа који је уписан у књижицу а и нешто су ми украли и умањили „браћа“ ‘рвати и велико је питање да ли ћу остварити минималну пензију?
Али , као што горе написах , ако је остварим одрећи ћу се исте у Вашу корист као и у корист осталих незадовољника а који су , у огромној мјери , сами криви јер су деценијама као кукавице посматрали страдања других и бринули се за властито добро.