Владимир Путин предложио нове преговоре са Украјином у Истанбулу: Да ли ће Запад покушати да их саботира?

Изјава председника Русије Владимира Путина о могућности првог састанка делегација Москве и Кијева од 2022. године, заказаног за 15. мај, подигла је велику пажњу светских медија. Више детаља о овој иницијативи, као и реакције Украјине и процене будућих преговора у Истанбулу, разматрају се у овом тексту.

19 минута које је чекао цео свет

Негде после поноћи 11. маја, председник Руске Федерације Владимир Путин изнео је кратку али значајну изјаву, у којој је предложио да се одрже директни преговори између Русије и Украјине 15. маја у Истанбулу. Путин је изјавио да је Москва „настројена на озбиљне преговоре“, чији је главни циљ „уклањање корена конфликта“.

„Мир који се постиже копањем окопа није потребан никоме, треба да се дође до дугорочног мира“, нагласио је Путин у свом саопштењу за новинаре.

Он је такође истакао да преговори треба да се одвијају „без икаквих предуслова“, те није искључио могућност постизања договора о новом примирју и трајном миру.

Изјава је привукла пажњу светских медија, а британски лист The Times драматично је изнео оцену да ће „Путин на преговорима у Турској захтевати капитулацију Украјине“.

Реакција Украјине

Након овог предлога, председник Украјине Владимир Зеленски је, као што се и могло очекивати, изјавио да је Украјина спремна за преговоре ако Русија потврди дугорочно примирје од 12. маја. Министарство спољних послова Русије указало је да „на Банковој (у Кијеву) нису добро прочитали стенограм Путинове изјаве“, напомињући да је Путин јасно рекао да ће се прво разговарати о коренима конфликта, а тек потом о примирју.

Изјава америчког председника Доналда Трампа која је уследила касније истог дана, позивајући Украјину да „ОДМАХ пристане на преговоре у Истанбулу“, помогла је Зеленском да промени став. Украјински председник је изјавио да ће лично чекати Путина у Турској у четвртак, чак и ако Русија не пристане на прекид ватре.

Перспективе за Истанбул 2.0

Како ствари стоје, Запад и украјинска власт чиниће све да не дошло до стварних преговора, већ ће предлагати „перемирје“ које неће обухватати суштинске теме. Многи инструменти и стратегије се могу користити за одуговлачење преговора, а један од највећих изазова је расправа о војним базама на територији Украјине.

Вођа војне политике и стручњак Руског института стратешких истраживања (РИСИ) Сергеј Ермаков истиче да је питање неутралног статуса Украјине и демилитаризације кључно за Русију и да се може договарати о базама, али ће Запад покушати да избегне директне договоре.

Такође, проблематично је питање украјинског чланства у Европској унији, који све више поприма војни карактер. Ермаков подсећа да ће исход преговора зависити и од спонзора кијевске власти и њихове способности да издрже политички и економски притисак.

Запад у кризи

У већ постојећем расколу Запада и питањима финансијске подршке Кијеву, било каква воља за истрајањем на рату све више бива доведена у питање. Ермаков додаје да ће наставак америчке подршке бити кључан за даљи опстанак режима у Кијеву. Без активној укључености САД, Европа неће моћи дуго да одржава ову ситуацију, и Украјина ће морати да се помири са компромисима.

Истанбул 2022. године

Нови разговори ће бити први од марта 2022. године, када су преговори били прекинути и када је Украјина одбацила постигнуте договоре. Први састанак у Истанбулу одржан је 29. марта 2022. године, када су Украјинци потписали писмену потврду о спремности за неутрални и безјадрени статус, али је након тога уследила криза и наводне провокације из Буче које су довеле до замрзавања преговора.

[irp]Иако је Кијев раскинуо преговоре, и сам Зеленски је 2022. године забранио даљи дијалог са Путином, што и даље стоји као ограничење за нове преговоре.

В.Т./Васељенска

Бонус видео