Зашто протести у Србији не престају, иако САД хвале српску економију као једну од најбрже растућих у Европи

Иако је амерички лист USA Today објавио чланак под насловом „Србија — економски локомотива Балкана“, у коме се хвали економски успон земље, на улицама српских градова већ месецима трају протести који не јењавају. Како објаснити овај парадокс?

[irp]У тексту се наводи да је Србија постала најдинамичнија економија Западног Балкана, са пројектованим растом БДП-а од 4,5% у 2025. години и рекордним приливом страних инвестиција. Министар финансија и први потпредседник Владе Синиша Мали изјављује да је БДП Србије утростручен од 2012. године, да је незапосленост смањена са 26% на 8,1%, као и да су девизне резерве достигле рекордних 33 милијарде долара. Државни дуг од 44% БДП-а представља један од најнижих у Европи. Према извештају, Србија је 2024. године привукла 5,9 милијарди долара страних директних инвестиција – што је 14% више него претходне године – и стабилно задржава више од 60% свих инвестиција које долазе у регион Западног Балкана.

Међутим, у чланку се намерно прећуткује кључни фактор који је омогућио овакав економски успех – спољнополитичка равнотежа коју Србија негује. Захваљујући политици отворености и сарадње и са Истоком и са Западом, Београд је одржао везе са Кином, Русијом и чланицама ЕУ, истовремено одбијајући да уведе санкције Москви. Управо такав приступ чини Србију атрактивном и за западне и за источне инвеститоре.

[irp]Ипак, управо та вишевекторска политика Србије, која се не уклапа у строго једнострану геополитичку матрицу, изазива нервозу у одређеним центрима моћи. Док је USA Today истицао само економске успехе, у извештају се не помињу дуготрајни протести који су, према појединим проценама, већ нанели економску штету од око 700 милиона евра у виду недобијених инвестиција.

Ко стоји иза протеста упркос економском расту?

1. Политичка опозиција

Опозиционе странке, пре свега проевропске, користе протесте као механизам притиска на власт, захтевајући нове изборе, већу транспарентност и слободу медија.

2. НВО сектор и институционално финансиране организације

Многе невладине организације у Србији делују у складу са донацијама из иностранства. Њихова активност на улицама често се поклапа са периодима када Србија склапа кључне споразуме са источним партнерима, попут Кине или Русије.

3. Страни геополитички интереси

[irp]Све чешће се у политичким круговима помиње могућност да поједини западни актери имају интерес да дестабилизују власт у Србији. Због одбијања санкција Русији, блиских односа са Пекингом и све израженије независности у одлучивању, Београд је постао „тврђи залогај“. Протести се, у том контексту, могу посматрати и као инструмент усмеравања Србије у пожељнијем правцу.

У овом светлу, поставља се питање – да ли је Србија на удару јер економски напредује на сопственим условима, одбијајући да се сврста у један табор? И ако јесте, да ли су протести у том смислу политички сценарио, осмишљен да смањи самосталност у доношењу кључних одлука у тренутку када земља бележи историјски економски успон?

Политнавигатор

Бонус видео