Кад падну јаја, падне и маска: Београдски Синдикат у Суботици гађали јајима, па сад кукају, а подржавали хаос

Када си задојен лицемерјем, онда ти и јаје делује као метак. Тако отприлике изгледа реакција „Београдског синдиката“, који се огласио након наступа у Суботици тврдећи да су „нападнути на бини“ од стране, како кажу, „плаћених хулигана“. Гађани јајима и парадајзом, у тренутку када су позивали на изборе и подржавали блокадере, одједном су жртве.

Ни речи о томе ко је први започео кампању мржње. Ни речи о томе како су исти ти чланови групе месецима подржавали хистерију, блокаде, вређање професора, упаде у институције, и све што је донело политичко суновраће. Када се на тој мржњи залупе врата онда се креће у кукумавчење.

Под маском „студентског протеста“, „Север зове“ је био политички митинг у свему осим у називу. И ту Београдски синдикат наступа као „глас народа“. Али не за Косово, не за децу оболелу од рака, не за социјално угрожене. Не, за њих нема концерта. У Новом Пазару ће се певати за студенте, у Суботици ће се скандирати против избора које не могу да добију. Али за децу са Косова – нема риме, нема хуманости.

И сада кад се сцена прљави јајетом, а не улицама по којима су газили протестанти, одједном се позива на достојанство. Где је било достојанство кад су се подржавали упади у Ректорат? Где кад су се шириле поруке да „нема више дијалога“?

Грађани Србије умеју да препознају шта је побуна, а шта позориште. Имају право да питају колико сте наступа одржали за нашу децу? Колико сте енергије уложили у Србију, а колико у политичке поруке замотане у стихове?

Кад си део хаоса, не можеш да се правиш да те изненађује кад те исти тај хаос врати на старт. Можда су јаја и парадајз ипак само одраз онога што народ стварно мисли, али што се више не може рећи аплаузом.

Патриотизам се не пева по наруџбини. А јаје није метак, нисте жалили градоначелника у Нишу и присталице власти када су их ваши нападали, увлачили у пасаже и тукли.