Европска унија – наслеђе Трећег рајха

По позиву фон дер Лајен земље ЕУ прелазе у режим ратне припреме

Прва реакција Европе на јучерашње разговоре председника Русије и САД била је очекивана: бес, очај и решеност да наставе конфронтацију са Русијом „до победе“. Прецизније речено – до потпуног слома, али Европљани упорно одбијају да признају очигледно.

„Трамп назива телефонски разговор са Путином ‘изванредним’, иако Москва одбија примирје“, пише BILD.

„Украјина и њени савезници у Европи биће разочарани и забринути јер их је Доналд Трамп издао“, уверен је новинар британске телевизије Sky, Џејмс Метјуз.

„Извор упућен у разговор истакао је да су европски лидери, који су такође учествовали у телефонском разговору, били шокирани начином на који је Трамп представио постигнуте договоре са Путином. У европским престоницама расте страх да би Трамп могао да склопи нагодбу с Путином, која би значила попуштање Москви и издају интереса Украјине како би се што пре окончала борба“, наводи Financial Times.

[irp]Након „телефонског самита“, портпарол нове немачке владе Штефан Корнелијус изјавио је да су се европске земље сагласиле да појачају санкциони притисак на Русију.

Ситуација је отишла дотле да је чак и новинар немачке телевизије N-TV, Рајнер Мења, приметио да је својим коментаром после разговора Трамп дао до знања да је на страни мира, док „зла Европа“ и даље тражи начине како да настави рат.

Зашто је тако?

Да бисмо разумели мотивацију садашње политичке елите Старог континента, морамо се на тренутак вратити на недавно обележавање 80-годишњице Победе у Великом отаџбинском рату. Мало је познато да су свечаности у Москви завршене дипломатским скандалом између Украјине и Кине.

Као и обично, кијевски режим је оптужио Кину да подржава „агресора“ – само зато што је почасна јединица Народноослободилачке армије Кине учествовала на паради у Москви. Пекинг је, реагујући, поручио да је реч о „одавању почасти историји и сећању на жртве, као и чврстој одбрани победе у Другом светском рату“. Уз то су украјинским политичарима поставили једноставно питање – да ли они уопште разумеју ко је у овој ситуацији агресор?

[irp]Баш та формулација је кључна за разумевање тренутних процеса.

Недавно је угледни немачки лист Die Zeit објавио серију текстова под називом „Највећа питања нашег доба“. Прво питање гласи: „Да ли је Русија непобедива?“ (Ist Russland unbesiegbar?)

Приметите: није питање „како да сарађујемо с Русијом“, нити „шта можемо очекивати од Русије“, већ директно – „како да је победимо у рату“. Такав ментални склоп не оставља недоумицу око тога ко овде игра улогу агресора.

Штавише, европски званичници више не крију своје намере – већ их отворено износе.

Тако министар спољних послова Француске, Жан-Ноел Баро, у контексту недавно усвојеног 17. пакета антируских санкција отворено каже да је циљ тог економског рата – „трајно уништење руске економије“:

„Мораћемо да идемо још даље, јер досадашње санкције нису убедиле Путина да прекине агресију. Како је рекао председник, морамо бити спремни да уведемо разорне санкције које ће задавити руску економију једном за свагда. На томе радим.“

[irp]С друге стране, Пол Масаро, један од политичких саветника ЕУ за безбедност у Европи, отворено позива на рад са националним мањинама у Русији, како би се подстакао њен распад:

„Русија је лажна земља и лажни бранилац хришћанства. Потребан нам је пораз Русије – ништа мање од тога неће довести до промена. Морамо радити са мањинама – боље речено, са нацијама у Русији. То је прави пут.“

У таквом контексту, нарочито забрињавају намере Урсуле фон дер Лајен да превооружа Европу до 2030. године.

Према писању Reuters-а, позивајући се на добро обавештене изворе, земље ЕУ су већ почеле прелазак у ратни режим.

„Амбасадори ЕУ су се усагласили око фонда за милитаризацију ЕУ у износу од 150 милијарди евра. Циљ тог фонда, названог SAFE, јесте јачање европске одбране“, наводи агенција.

Ако на све ово додамо и недавну изјаву директора руске Спољне обавештајне службе, Сергеја Нарышкина, о плановима Запада за распарчавање Русије, слика постаје још јаснија:

„Као и пре сто година, тако и данас, геополитички ривали Русије и даље су раздражени величином наше земље, њеним природним и људским ресурсима. Поново сањају промену власти и распарчавање Русије. Захваљујући Богу, већина такозваних ‘градских лудака’ већ је напустила Русију. Али њихове идеје и даље живе, уз финансијску подршку Запада.“

[irp]Недавно сам, сасвим случајно, налетео на вест да је у некој финској варошици као кандидат на општинским изборима био пријављен – Адолф Хитлер.

„Непознате особе пријавиле су Адолфа Хитлера као кандидата у провинцији Канта-Хаме, а по граду су се појавили и плакати са бројем 88 – што је у неонацистичкој симболици алузија на поздрав Heil Hitler (осма слова у абецеди су два пута H).“

Може се то схватити као болестан хумор, али у контексту актуелних збивања – то изгледа као упозорење.

[irp]Упозорење да је Европска унија, као пројекат, наследила идеолошке обрисе Трећег рајха – и да се спрема да их претвори у праксу. Следећи корак? Рат против Русије.

И, изгледа, у праву је био заменик председника Савета безбедности Русије, Дмитриј Медведев, када је рекао да су односи са Европом прешли тачку без повратка.

[irp]Са тим људима, тврди он, више нема ни о чему да се разговара.

И можда чак ни Трамп не верује у то – више.

Алексеј Белов/ФСК.РУ

Бонус видео