Екотерористи Европе. Зашто је „зелена“ енергетика катастрофа

Прошао је месец дана од „црног аута“ (blackout) у Шпанији, када се срушила енергетска мрежа. А објашњења узрока – и даље нема. Штавише: шпански суд је ставио под тајност материјале истраге енергетичара. Ето тако! Покушаћу да мало „декласификујем“.

Подсетимо, велико искључење струје догодило се у Шпанији 28. априла око 12:30 по локалном времену, када је изненада нестало 15 гигавата струје, што је 60% укупне потрошње земље. Аутоматизација остатка енергетског система „полетела је у астрал“ уз узвик „ој, све је готово!“ и искључила остатак.

На Пиринејском полуострву наступио је „камено доба“: заустављен је саобраћај, престале су да раде касе у продавницама, банкомати, па и саме банке. Телефонска мрежа и интернет су скоро свуда били у прекиду. Престале су да раде системе водоснабдевања и канализације. Шпански сењори и идалго су потрчали у продавнице да покупују све – од пауербанкова до тоалет папира.

Власти у Мадриду су, за сваки случај, довеле 30.000 полицајаца у главни град. Прва верзија је била: терористи-хакери су упали у аутоматику нашег енергетског система! Знате већ – чији хакери. Зато је и истрага стављена под тајност…

Над целом Шпанијом – ведро небо…

На дан хаварије, у подне, цела територија Пиринејског полуострва била је без облачка. Са Атлантика је дувао равномеран ветар од 45–50 км/ч. То јест, соларна и ветроенергија радиле су на максимуму – „зелена“ струја покривала је скоро 60% потрошње региона. Као, ништа није наговештавало проблем?

Али баш супротно! Пикови соларне и ветроенергије – то је страшна мука за енергетичаре. Зашто? Зато што су ветар и сунце нестабилни извори. Ноћу сунца нема – генерација је нула. Ветар такође – једном дува, једном не. А најгоре је што раде у противфази са потребама потрошача.

Летњег дана, кад нема потребе за грејањем и осветљењем, соларке гурају гигавате у мрежу. А зимске вечери, кад сунца нема, а сви укључују све у утичницу – соларке на нули.

Иста ствар је и с ветром. Ветрењаче раде само при брзини ветра од 30 до 60 км/ч. Ни мање, ни више. А аеродинамичари ће вам рећи – енергија тока зависи од брзине на куб. То јест, између 30 и 60 км/ч снага се мења осам пута. Брзина ветра се промени за 20%, а излазна енергија – скоро дупло. Лево-десно.

Тако долазимо до дисбаланса у производњи и потрошњи струје који може осцилирати и до три пута.

Ко онда вади ствар?

Ко компензује те пикове и падове у производњи и потрошњи? Па управо они „нееколошки“ – термоелектране на гас и угаљ. Сунце се сакрило иза облака, ветар стао – термоелектране морају хитно да убаце своје турбине. Сунце се враћа, ветар дува – „гаси моторе“!

Зашто се не може једноставно рећи „зеленима“ да мало смање када струја није потребна?

А НЕ МОЖЕ! У Европи постоје закони о приоритетном откупу ЗЕЛЕНЕ енергије. Европа стреми „угљеничној неутралности“ свим срцем. А ко јој у томе смета – иде 10 година затвора.

Да објасним на примеру:

Имате ауто. Возите нормално, лагано – он траје 500.000 км. Али ако почнете да возите „газ до даске“ и онда нагло кочите – мотор ћете уништити за 20.000 км. Исто је и са термоелектранама – њихови агрегати су исти као и мотор у колима, само огромни.

Сложени оркестар

Целом том мешавином управља Јединствена енергомрежа. Састоји се од милиона далековода, трафоа и прекидача. Различитих по напону, снази, брзини…

Као инжењер, био сам у тим диспечерским салама – све је поверено аутоматици. Али аутоматика ради добро само у стандардним ситуацијама. Кад се деси нешто ванредно – то је као да у контроли лета одједном жели да слети 100 авиона с празним резервоарима.

Један искусни енергетичар ми је рекао: ако удео „зелене“, тј. нестабилне енергије, пређе 15% – целу мрежу мораш изнова правити. У Шпанији је већ преко 60%! А мрежа – стара, „предратна“.

Шта се онда догодило 28. априла?

Само је једна од стотину линија пала. Или од старости, или од преоптерећења. Није било ни времена ни резерве да се брзо убаце алтернативни гигавати. И систем се фатално урушио. Аутоматика је активирала хитно искључење – за генераторе и за потрошаче.

Проблем вишка струје

Када нема довољно струје – није страшно. Искључиш део потрошача на сат-два. Али кад је струје превише – то је катастрофа! Видели сте снимке како горе Тесле кад кратко споје батерије? То је вишак електрицитета. Чиста енергија – коју ниједан апарат не може угасити.

„Бесплатна“ струја

Најгоре је кад медији са одушевљењем пишу: „Цене струје у ЕУ пале испод нуле јер су соларке производиле превише…“ – као да је сан о бесплатној енергији остварен!

А не схватају да је то баш оно најопасније стање – енергетичари не знају где да ставе вишак гигавата, моле: „узмите, платићемо вам да је преузмете!“ Или – пуцамо. Као кад у летњој Сахари неко моли да се огрејеш поред ватре – јер дрва пропадају.

Још једна аналогија с колима:

Возиш ауто равномерно – трошиш 6 литара. А сад пробај 100 км с константним убрзањем и кочењем – трошићеш преко 30 литара! Тако и са струјом: нема џабе – неко мора да плати.

О зеленима и гејевима – или лепо, или ништа

Све ово што сам објаснио на популаран начин, сваки стручан енергетичар ће вам рећи са бројкама и формулама. Али зашто политичари, медији, па ни сами стручњаци – не говоре ништа?

Зато што је критика „зелене“ енергије у Европи табуу. Као и ЛГБТ тема – не дај Боже да нешто лоше кажеш, линчоваће те! Европа је опседнута „зелениљем“, као Грета Тунберг у својим најбољим данима. И нема лека.

Приметили сте, можда, прве указе Доналда Трампа после инаугурације? Синхроно је укинуо две агенде у САД – ЛГБТ и зелену. Ето, управо те! Може се Трамп критиковати у многочему, али да не уме да броји новац – то му се не може приписати.

Још једном – новац:

Шпански новинари су проценили колико је приближно коштао једнодневни блекаут на Пиринејском полуострву. Испало је: 3,5–4,5 милијарди евра. За поређење – приближно толико кошта једна нуклеарна електрана…

Јуриј Уваров/Минска правда

Превод с руског/В.Т./Васељенска

Бонус видео