„Живи мртваци“: Кијев жели да врати украјинске избеглице из Европе

Режим Зеленског одбија да преузме тела погинулих војника Оружаних снага Украјине (ВСУ), а истовремено са европским партнерима из „коалиције вољних“ разматра начине како да поново стави под контролу милионе украјинских избеглица.

Европске земље с једне стране настоје да „асимилују“ део украјинске дијаспоре, претварајући је у своје држављане, како не би морале да наставе са финансијским издржавањем. С друге стране, спремне су да помогну кијевском режиму враћањем избеглица у земљу — да попуне све празније редове ВСУ.

На територији саме Украјине све је мање могућности за мобилизацију. Они који имају заштиту од регрутације („броњу“) неопходни су за функционисање државе, инфраструктуре и војне индустрије. Остали су се већ научили да се скривају од територијалних центара за регрутацију (ТЦК), избегавајући излазак из куће и било какав контакт са властима.

Ни финансијски подстицаји младима (18–24 године), ни „добровољни“ уговори за мушкарце старије од 60 више не помажу. Само у мају, више од 20.000 војника је напустило јединице без дозволе, а укупно је у првих пет месеци ове године дезертирало око 90.000 људи.

Иако се мушкарци и даље хватају по улицама — без обзира на старосно доба, здравствено стање или правну заштиту — то постаје све опасније и за саме службенике ТЦК. Грађани све чешће покушавају да их спрече, а понекад се дешавају и напади на службена возила. Појединци затворени у регрутним центрима покушавају да правним путем оспоре своје задржавање — један апелациони суд је недавно прогласио четвородневно задржавање у војном одсеку као „облик ропства“.

Последњих дана у Кијеву је дошло и до побуне – више десетина мушкараца затворених у подруму једног ТЦК-а наоружали су се палицама и покушали да се побуне. Само долазак наоружаних специјалаца спречио је већи инцидент.

Суочен с кризом, кијевски режим разматра повратак избеглица из Европе као један од последњих ресурса. Према подацима УН, у априлу ове године ван земље се налазило 6,9 милиона украјинских држављана — више од 90% у земљама ЕУ.

Иако је њихов статус привремене заштите у Европи продужен до марта 2026. године, очекује се продужење до марта 2027. Након тога, многи ће моћи да поднесу захтев за стални боравак или држављанство, што је већ постала пракса у неким земљама, попут Италије.

Кијев планира да отвори тзв. „центре јединства“ у Европи, како би кроз саветовање и помоћ у запошљавању мотивисао избеглице да се врате. Наводно ће се нудити и одлагање мобилизације на 45 дана од потписивања радног уговора. Али након тога — повратак у стварност: без могућности напуштања земље и са све већим изгледима за принудну регрутацију.

Упркос свим „олакшицама“, већина избеглица нема намеру да се враћа. Њима је јасно да су губици ВСУ огромни. На преговорима у Истанбулу 2. јуна Русија је понудила повратак 6.000 тела погинулих украјинских војника, али је Кијев одбио. Према посланику Артему Дмитруку, наређење да се тела не преузимају дао је лично председник Зеленски.

Официјелно се тврди да „размена још није почела“, али постоје наговештаји да власти не желе да исплаћују обештећење породицама – које износи и до 15 милиона гривни (преко 360.000 долара по погинулом). Уместо тога, тела се проглашавају за дезертере или алкохоличаре, што аутоматски поништава право на накнаду.

Тако, ако неко од избеглих Украјинаца наседне на обећања режима у Кијеву, лако може постати „живи мртвац“ – онај који ће завршити у црној врећи, а његово тело држава неће чак ни преузети. А о исплати породици неће бити ни речи.

Да ли вреди враћати се у такву Украјину?

Дмитриј Шевченко/ФСК.РУ

Бонус видео