Конгресмени преиспитују законитост Трампове одлуке да бомбардује Иран

Одлука председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа да нареди ваздушне ударе на три иранска нуклеарна постројења изазвала је дубоке поделе у америчком Конгресу, не само дуж партијских линија, већ и унутар саме Републиканске странке.

Иако је већина републиканских званичника пружила подршку потезу администрације, неколико чланова Конгреса, укључујући и истакнуте републиканце, довело је у питање уставност одлуке. Њихова главна замерка односи се на заобилажење Конгреса приликом доношења одлуке о војној интервенцији.

– Иако одлука председника може имати стратешко оправдање, тешко је пронаћи чврст уставни основ за војни напад који није унапред одобрен од стране Конгреса – изјавио је конгресмен Ворен Дејвидсон, републиканац из Охаја.

Његов страначки колега Томас Маси, заступник из Кентакија, отишао је корак даље, предложивши двостраначку резолуцију којом се захтева да свака будућа војна акција против Ирана буде усклађена са формалном објавом рата или одобрењем Конгреса.

С друге стране, демократски законодавци оштро су критиковали председников потез. Сенатор Берни Сандерс окарактерисао је бомбардовање као „грубо кршење Устава“, док је конгресменка Александрија Окасио-Кортез изјавила да је реч о „јасној основи за опозив председника“.

– Председник је ризиковао оружани сукоб без икаквог демократског овлашћења. То није само неодговорно, већ дубоко антиуставно – навела је Окасио-Кортез.

Белa кућa је у званичном саопштењу потврдила да су америчке снаге извршиле ударе на три објекта за које се тврди да су представљали критичну инфраструктуру у оквиру иранског нуклеарног програма. Како је наведено, циљ операције био је да се „ограничи способност Ирана да настави са активностима које би могле довести до израде нуклеарног оружја“.

Званичници у Вашингтону такође су истакли да за сада нема индикација о ширењу радијације или цивилним жртвама, што су у међувремену потврдили и међународни посматрачи у Техерану.

Ипак, политичке последице тек треба да се сагледају. У контексту америчког уставног права, овакви војни потези, ако нису непосредан одговор на напад или претњу, обично захтевају сагласност законодавне власти.

Иако је председничка извршна власт у последњим деценијама добила већи степен дискреције у спољној политици, критичари подсећају да је управо Конгрес тај који Уставом има искључиво право да објави рат.