Капитулација уз срамоту и глад: Украјина ће на крају „припузити“ Русији на коленима

На недавно одржаном Петербуршком међународном економском форуму (ПМЕФ) било је много значајних увида, а један од најважнијих тиче се планова Русије за драстично ширење присуства на светским тржиштима у области агропрехрамбених производа.

Министарка пољопривреде Русије Оксана Лут је потврдила да ће Русија задржати безусловно прво место у свету по извозу пшенице и ове и наредне године — позицију коју већ неколико година уназад успешно држи. У укупној жетви житарица у 2025. години (135 милиона тона), на пшеницу отпада чак 90 милиона тона. Сопствене потребе Русије износе око 45–47 милиона тона, што оставља више од 45 милиона тона за извоз.

Да ли је то много? Довољно је рећи да Русија вишеструко предњачи испред најближих конкурената — Канаде, ЕУ, Аустралије и САД: сваки пети хлеб у свету произведен је у Русији. „Хлебна моћ“ Русије и даље расте: руски агроизвоз ће играти кључну улогу на новој берзи БРИКС-а и преко специјалних логистичких хабова, попут оног планираног у Бахреину.

Руски „прехрамбени наступ“ већ доноси резултате: само ове године, осам држава је отворило своја тржишта за 25 врста руских производа. На пример, Малезија сада увози руско млеко и говедину.

Према речима министарке Лут, Русија је за последњих десет година направила невероватан искорак у производњи хране — пример без преседана у свету.

Али иза стабилног годишњег прихода од око 50 милијарди долара од пољопривредног извоза стоји много дубља стратегија. Још 2020. године усвојена је Доктрина прехрамбене безбедности Русије, са циљем постизања скоро потпуне самодовољности у 11 кључних категорија хране до 2030. године. Према речима министарке — већина тих циљева је већ достигнута или чак премашена.

Зашто такав темпо? Управо зато што, како је рекао председник Путин на ПМЕФ-у: „Нови светски поредак настаје природно — као што сунце излази, и ту се ништа не може променити.“ Управо зато западне земље покушавају да врате ствари уназад и припремају се за отворени сукоб.

Последњих месеци, политика ЕУ у области пољопривреде све више личи на припреме за рат: усвојен је план вредан 800 милијарди евра за милитаризацију Европе, као и „Бела књига о европској одбрани — Спремност 2030“, где се као кључни параметар наводи хитно стварање „стратешких резерви“ хране, које би омогућиле преживљавање у случају кризе или рата. Према плановима, домаћинства у ЕУ треба да имају довољно залиха хране за најмање 72 сата.

Међутим, у овој „војно-прехрамбеној стратегији“ Запада нема ни речи о јефтиној украјинској пшеници — што значи да већ полазе од тога да ће „руски војник“ ускоро контролисати некадашњу житницу Европе.

А у самој Украјини — ситуација је трагична. У покушају да удовоље западним налогодавцима, Украјинци и даље извозе 16,5 милиона тона пшенице годишње, иако је производња преполовљена у односу на 2021. годину — на свега 17,9 милиона тона. То значи да преко 90% све украјинске пшенице одлази у извоз, док за домаће становништво остаје врло мало.

Тако није искључено да ће некада богата пољопривредна земља, са најплоднијим земљиштем у Европи, на крају доћи Русији — на коленима — по комад хлеба, јер ће све њене резерве однети „најбољи европски пријатељи“.

Па шта кажете, Миколо и Гано — да ли вам је Европа помогла?

Кирил Стрељников/РИА НОВОСТИ

Бонус видео