Марковић: Део судске власти више не делује у оквиру државног система, већ као затворена структура контролисана од НВО

Део судске власти више не делује у оквиру државног система, већ као затворена структура контролисана од НВО

Удружење судија и тужилаца Србије (УСТ) сматра да су уставне промене из 2023. године у великој мери довеле до прилично лошег стања у правосуђу, тако да се један његов део практично „отргао“ од државе.

– Сада имамо корпоративистичко правосуђе и врло чудне одлуке носилаца судијских и тужилачких функција и савета. Због тога Удружење сматра да су потребне нове, озбиљне измене. Можда чак треба размишљати о уставним променама које би ишле у контра смеру – рекао је Миодраг Марковић из УСТ гостујући на телевизији Euronews.

Потсетио је да је идеја уставних промена била да се онемогући утицај извршне власти, односно политике на рад судства и тужилаштва, али да је ту направљено више погрешних решења.

У складу са уставним изменама министар правде више није члан Високог савета судства, док у Високом савету тужилаштва министар правде јесте члан по функцији, али са, како је навео, ограниченим овлашћењима, јер о одређеним питањима он уопште не може да учествује у гласању и одлучивању Савета.

– Из избора носилаца судијске и тужилачке функције искључена је Народна скупштина, што је према ставу УСТ од самог почетка било погрешно решење, јер је Народна скупштина носилац народног суверенитета – у представничкој демократији то је улога скупштине – нагласио је Марковић, указујући да не може комплетан народ да се скупи на једном месту и да донесе одлуку о било ком питању.

Због тога, како је рекао, постоје избори и различите политичке опције, бирају се народни представници, њих 250, који у Скупштини Србије одлучују у име народа.

– Међутим, уместо њих добили смо истакнуте правнике, као чланове савета, који су бирани на конкурсу, међу кандидатима који су се пријавили. Колико год да се ради о квалитетним или не квалитетним кадровским решењима, они не могу да замене Народну скупштину као носиоца народног суверенитета“, децидан је био Марковић.

Свуда у свету, како је истакао, постоји систем „cheks анд баланцес“, тако да су све три гране власти, извршна, законодавна и судска међусобно повезане и једна другу контролишу, те ниједна од њих не може да функционише потпуно самостално.

– Последица оваквих измена је да се правосуђе у потпусности отргло од државе, или бар један његов део и судски и тужилачки. Сада имамо врло чудне одлуке које доносе поједини носиоци (судијских и тужилачких) функција па и чудне одлуке које доносе сами савети. Добили смо корпоративистичко правосуђе и савете који бирају само своје следбенике – навео је Марковић.

Као пример је навео да чланови Друштво судија Србије, које има већину међу изборним члановима у Високом савету судства, напредују односно да их Савет бира на више функције, док нико од чланова УСТ, иако има врло квалитетне кадрове, није изабран на вишу функцију у претходне три године.

– Сада и имамо ситуацију попут тога да hulligani вандализују Скупштину Града Београда, а дежурни јавни тужилац не предузима ништа поводом тога, неће да задржи одређена лица. Исто тако имамо ситуацију да судија за претходни поступак лицу које је било и бекству, које је отишло у страну државу па се у међувремену вратило, неће да одреди притвор иако има чисте основе за одређивање притвора – рекао је Марковић.

Поред тога, подсетио је, поједине судије и тужиоци се активно баве политиком, учествују на разним трибинама, различитих политичких организација, од којих је „Проглас“ најбољи пример.