Степашин: С-300 је могао спасити Југославију од НАТО бомбардовања

Степашин: С-300 је могао спасити Југославију од НАТО бомбардовања.

Бивши премијер Русије Сергеј Степашин изјавио је да су руски ракетни системи С-300 могли заштитити Југославију од НАТО бомбардовања 1999. године. У разговору за ТАСС, он је рекао да није све урађено како би се помогло тадашњем југословенском руководству.

„Да смо им испоручили С-300, што су тражили, верујем да НАТО авиони не би смели да лете и не би бомбардовали Београд“ — изјавио је Степашин, који је у мају 1999. године постао председник Владе Русије, усред најжешћег дела НАТО агресије на СР Југославију.

Преговори с Клинтоном и судбина Милошевића

Степашин не види директну везу између данашњих протеста у Београду и догађаја из 1999. године.

„То су различите приче. Данашњи протести ми личе на „мајдан“, у њих се гура младеж која не схвата последице. А 1999. се народ супротстављао НАТО агресији. Бомбардовали су мирне градове, мостове, телевизијски торањ, чак и кинеску амбасаду. Тада сам водио преговоре с [америчким председником Билом] Клинтоном“ — рекао је Степашин.

Он је додао да су преговори били тешки и са председником СРЈ Слободаном Милошевићем, који је у то време такође покушавао да дође до неког договора с Американцима.

„Русија је тада, бар реторички, подржавала Југославију. Примаков је, кад су почели напади, отказао пут у САД (познати „заокрет над Атлантиком“). Ја сам ипак отишао, али су и мене и Примакова убрзо сменили. Ипак, успели смо да се договоримо о прекиду активне фазе бомбардовања, што је било кључно“ — рекао је он.

Степашин је додао да је „Милошевић на крају био издан, чак и од својих“, и подсетио да је предат Хашком трибуналу, где је, како каже, „изненада преминуо иако је био здрав“.

НАТО операција против Југославије

НАТО агресија на СР Југославију почела је 24. марта 1999. и трајала 78 дана. Алијанса је као званичан разлог навела „спречавање геноцида над Албанцима на Косову“.

Према подацима НАТО, извршено је 38.000 летова, од чега је преко 10.000 било борбено. Србија тврди да је у нападима страдало између 3.500 и 4.000 људи, а око 10.000 је повређено, од чега је две трећине било цивилно становништво. Материјална штета процењује се на око 100 милијарди долара.

Током три месеца агресије, на Србију је бачено 15 тона муниције са осиромашеним уранијумом, што је довело до драстичног пораста броја оболелих од рака. У првих десет година након бомбардовања, у Србији је од канцера оболело око 30.000 људи, од чега је умрло између 10.000 и 18.000.

Русија је учествовала у мировној мисији на Балкану до 2003. године. У ноћи између 11. и 12. јуна 1999, руски падобранци су марширали из Босне на аеродром Слатина код Приштине, како би спречили његов упад у руке НАТО снага.

Каријера Степашина

Степашин је у периоду 1997–1998. био министар правде, затим министар унутрашњих послова, а од 12. маја 1999. до 9. августа исте године — председник Владе Русије. После њега на ту функцију долази Владимир Путин. Од 2000. до 2013. године Степашин је био председник Рачуноводствене коморе Русије.

ТАСС

Бонус видео