Најозлоглашеније секте у СССР-у и Русији: Оскопљење, „воскресења“ и трагичне судбине

Секте су одувек изазивале страх и неразумевање међу људима. У Совјетском Савезу и Русији постојале су бројне секте чији су следбеници били жртве манипулација, а њихова тамна дела доводила су до трагичних последица. У наставку следи преглед најпознатијих секти тог поднебља.
Секта скопаца

Ова секта је настала у 18. веку, а основао ју је одбегли кмет Кондратиј Селиванов. Секта је проповедала да је пут ка спасењу кроз оскопљење, које су звали „огњено крштење“. Власти су се против секте бориле прогонством и пресељењем њених чланова у удаљене крајеве Сибира.
Секта је поново оживела током совјетског периода, а за то је заслужан Сергеј Савченко, педофил повратник из Тверске области. Након што је злостављао дете криминалца, отац жртве га је кастрирао. Савченко је тада себе прогласио месијом и 1967. године оживео скопачку секту. У пещерама су се одржавала окупљања и спроводила оскопљења.
Један од следбеника је преминуо од губитка крви након што је побегао из пещере, док је другог Савченко лично осудио на смрт — напојили су га зими и оставили да се смрзне. Власти су секту разоткриле током здравствених прегледа — сви мушкарци без полних органа су приведени. Савченко и двојица сарадника су стрељани, остали су добили вишегодишње казне.
Секта огња

Глеб Возњук је 1971. године основао секту на Уралу након што је у затвору читао Толстојевог „Петра Првог“ и инспирисао се старообредничким ритуалима. По изласку из затвора, окупио је групу људи и убедио их да је самоубиство начин прочишћења и спасења.
Прво је спалио кућу са 19 људи унутра, затим поновио то са још осморо. Сам није улазио у ватру. За новац који су му предали, купио је стан и „Волгу“. У бекству од милиције, доживео је саобраћајку, аутомобил је плануо, и од задобијених опекотина и сепсе, Возњук је преминуо.
Секта Виктора Столбуна

Виктор Столбун, педагог без завршеног медицинског факултета, 70-их је почео да „лечи“ људе методама као што је хлађење хлоретилом, које је изазивало оштећење коже. Његов метод, наводно, лечио је рак и шизофренију. Следбеници су морали да прекину све везе са спољним светом.
У секту су често долазили родитељи с децом. Деца су пролазила кроз батинање и струјне ударе као „терапију“. Упркос напорима власти, Столбун је деловао преко 20 година, јер је имао заштиту моћних људи. Тек 1996. законом је забрањено коришћење његових метода на деци. Преминуо је 2003, након чега се секта распала.
„Бело братство“ (екстремистичка организација забрањена у Русији)

Марија Цвигун из Доњецка, након десетог абортуса и доживљене клиничке смрти, себе је прогласила божанством — Маријом Деви Христос. Њен супруг Јуриј Кривоногов постао је „Јован Крститељ“. Проповедали су крај света 24. новембра 1993.
Секташи су остављали породице и имовину, облачили се у бело, и покушали да заузму Софијски сабор у Кијеву. Марија је наговарала 666 следбеника да изврше масовно самоубиство. Срећом, полиција је интервенисала на време. Цвигун је добила две године затвора, након чега је променила име у Викторија Преображенска. Кривоногов је касније напустио секту и назвао своје дело лудилом.
Григориј Грабовој

Рођен у Казахстану, Грабовој је тврдио да је Исус Христ. Тражио је новац за „васкрсавање“ умрлих, иако ниједан „врачени“ није виђен. Након трагедије у Беслану, понудио је да врати убијену децу — што је привукло пажњу власти. 2006. је ухапшен и осуђен на осам година, од чега је одслужио четири.
Данас живи у Србији, где промовише нову идеју – „пробијање Универзума“.
Секта „бога Кузе“

Андреј Попов, полуслепи лажни свештеник, себе је прогласио богом Кузом (наводно по умрлом папагају). Говорио је да је у њему удео Исусa, Шиве и Јулија Цезара. Људе је уводио у транс, наводно и хипнозом.
Секта је имала стотине чланова. Жене су улазиле у његов харем, а следбеници су плаћали скупо за проповеди, чак и за комаде његовог доњег веша. Кућа му је била пуна новца, скупоцених животиња и књига. Продавао је црквене реликвије и организовао „духовне састанке“. У 2015. је ухапшен и осуђен на пет година затвора.
Ове секте су оставиле траг у друштву — траг страха, бола и уништених живота. Иако је многима од њих пресуђено, њихова прича остаје упозорење о томе докле може довести слепа вера у лажне пророке.
Абзац
Бонус видео
