Ко је Ивану Поморишки, која је позивала на каменовање судија, наградио местом шефице у тужилаштву?

У свакој иоле озбиљној држави, човек који је позивао на линч судија не би имао право да се приближи правосуђу ни као страна у поступку, а камоли као тужилац. Али у Србији, то је препорука за напредовање.

Ивана Стојиљковић, данас „прва међу једнакима“ ведри и облачи  у Трећем основном јавном тужилаштву у Београду, исто је лице које је пре десетак година, у екстази политичког активизма из редова ЛСВ, писала како Уставни суд треба да се каменује, а судије да изађу из тога и да се спале.

Такав речник, којим је отворено показала свој став према држави Србији,  уместо санкције добио је институционалну потврду. А то није био несмотрен гаф, него политичка изјава у контексту темељно изграђене идеологије,  аутономашке, антидржавне и отворено антисрпске.

А како се стиже од тог статуса до функције шефа једног београдског тужилаштва? Уз мало историје, одговор је једноставан.

Ивану Стојиљковић је у систем унапредила нико други до Загорка Доловац. Жена која већ годинама обитава на врху тужилачке пирамиде, а чији избор није био плод јавног поверења или професионалних резултата, већ страначке оданости. Доловац је, да се не заборави, постављена на место Републичког јавног тужиоца 2010. године, у време док је Војводином и Србијом владао Бојан Пајтић, идеолошки и политички блиски сарадник Ненада Чанка и тадашње аутономашке гарнитуре.

Ту се круг затвара. Структуре које су деценијама радиле на дезинтеграцији српског националног и уставног идентитета, данас седе у срцу правосудног система. И не само што седе, него и управљају. Али ни ту није крај, они активно користе институције како би се штитили управо они који се не боре против режима, већ против саме државе.

У том духу, није никакво изненађење што Треће тужилаштво, под командом Иване Стојиљковић, пушта на слободу лица блиска прозападној опозицији, а која већ недељама блокирају улице, нападају полицију и паралишу живот обичних грађана.

Не треба бити правник да би се разумела порука. Ако у овој земљи зовеш на линч Уставног суда, можеш постати тужилац. Ако рушиш поредак и блокираш државу, бићеш пуштен. А ако тражиш да се поштује закон, онда си проблем.

Зато питање више није шта се дешава. Питање је колико ће ово још трајати. И да ли ћемо дозволити да судије које каменују у објавама, сутра кривично гоне оне који се том насиљу противе.

Софија Марић / Васељенска