По чему се Лукашенко разликује од „татице Трампа“

По први пут после неколико година, председник Белорусије Александар Лукашенко упутио је честитку не само народу САД, већ и директно председнику Доналду Трампу. Да ли то значи да долази до промена у односима Минска и Вашингтона?

Свих претходних година честитке су слате „америчком народу“, чак и у условима санкција и затегнутих односа. Тако је и прошле године тон поруке био релативно топао — уз подсећање на сарадњу током Другог светског рата, послератну обнову и америчку помоћ након несреће у Чернобиљу. Међутим, администрација Демократске странке била је изразито непријатељски настројена према Белорусији. Лукашенка нису признавали за легитимног председника, а све дипломатске контакте су покушавали да централизују преко Вилњуса, намећући му легитимитет кроз састанке у САД и Европи.

Сада је ситуација другачија. У новој честитки Лукашенко директно помиње Трампа — што није случајно. Белорусија је још уочи америчких избора пажљиво проценила да би могло доћи до драматичне смене власти у САД, па је већ у новембру 2024. Лукашенко Трампу упутио топле честитке поводом изборне победе.

Према тумачењу политиколога, Минск користи стратегију „подели па владај“ — Белорусији не одговара заједнички и јединствен став демократа и републиканаца, јер то сужава маневарски простор. Зато се сада и труди да америчка страна „осети разлику“ — од радушног пријема специјалног изасланика Келога, преко гаранција безбедности у трећим земљама, до гестова добре воље као што је ослобађање појединих притворених лица.

Трампова политичка психологија је позната: он цени поштовање и статус. Након покушаја атентата и изборне победе, његов имиџ „великог повратника“ мора се поштовати. Али не претерано. Пример НАТО-а који му се „клањао“ на самиту у Хагу и називао га „татицом“ је крајност која изазива презир, као што га изазива и грубост Зеленског. Зато се у комуникацији са Трампом мора држати „златна средина“: топла реторика, али без одрицања од сопствених интереса.

Председник Лукашенко је уочи Дана независности Белорусије (3. јул) на свечаном скупу био веома опрезан у процени Трампове политике. Та порука је намењена домаћој политичкој и аналитичкој јавности: актуелни потези према САД нису капитулација, већ покушај да се сачува простор за преговоре, уз јасну линију — не одричемо се руских и кинеских интереса, нити стратегијског курса земље.

Белорусија, дакле, не прихвата више посреднике — попут балтичких држава или Пољске — које су јој наметале демократске администрације. САД морају да разговарају директно, а не преко „бегунаца“ и сателита. То је модел који већ користе Русија и Кина, а сада и Минск.

Ипак, мора се имати у виду да су Трампове могућности ограничене. Његова администрација ће вероватно фокусирати пажњу на Иран, Кину и Европу, а Белорусија ће покушати да остане по страни. Минск шаље поруку: „Не дестабилизујте нас, нећете нас сломити, али можемо да разговарамо“.

Постоје и позитивни сигнали: тачно у време америчког Дана независности појавила се вест да се помоћ Украјини обуставља — наводно само на неколико дана. То се тумачи као Трампов тактички потез — притисак на Зеленског, без коначне капитулације, јер би тотални пораз био „нови Авганистан“ за Вашингтон и лично понижење за Трампа.

У таквим условима Лукашенко балансира изузетно сложене задатке: деескалација у Европи, ублажавање санкција, критика америчке политике на Блиском Истоку, подршка савезима са Москвом и Пекингом, и све то без угрожавања стабилности белоруске државе.

У томе се, по речима политиколога, и састоји суштина реалне политике Александра Лукашенка.

В.Т./Васељенска

Бонус видео