Стразбур и мржња: како је Урсула фон дер Лајен политички дотакла дно

Данас су у Стразбуру започета саслушања поводом предлога за изгласавање неповерења Урсули фон дер Лајен, председници Европске комисије, због сумњи у корупцију током набавке вакцина против коронавируса. Седници Европског парламента присуствује не само фон дер Лајен, већ и сви чланови њене комисије. Иницијативу је покренуо румунски посланик Георге Пипереа, који је успео да обезбеди минималних 74 потписа посланика неопходних за заказивање расправе.

Осим скандала са вакцинама, познатог као Pfizergate, Европска комисија се оптужује и за незаконито мешање у изборне процесе у државама чланицама ЕУ преко манипулација Законом о дигиталним услугама, као и за злоупотребу члана 122. Уговора о функционисању ЕУ, чиме је омогућено финансирање програма „Поновног наоружавања Европе“ у вредности од 150 милијарди евра. По мишљењу заговорника неповерења, то представља озбиљно прекорачење овлашћења ЕК и кршење првобитне сврхе овог члана, који подразумева интервенцију у економским ванредним ситуацијама.

„Овакви поступци урушавају поверење у институције ЕУ и угрожавају правни поредак Уније. Позивамо Европску комисију да поднесе оставку због неспособности да обезбеди транспарентност и сталног кршења демократске контроле и владавине права“, наведено је у образложењу предлога.

Да би неповерење било изгласано, потребна је двотрећинска већина у Европском парламенту. Уколико до тога дође, читав састав Европске комисије морао би да поднесе оставку.

Нова елита на помолу?

Како објашњава Дмитриј Леви, доцент Факултета међународних односа Санктпетербуршког државног универзитета, оваква ситуација у историји ЕУ је ретка, али сама чињеница да је до ње дошло указује на дубоку кризу поверења унутар европских институција.

„Иако су шансе да се изгласа неповерење мале, симболика овог догађаја је снажна. Европа је изгубила сопствени развојни правац. Чак и ако се иницијатива не усвоји, јасно је да је ЕУ на прекретници и да су потребне нове политике за наредну деценију“, сматра он.

Леви повлачи паралелу са политичком сценом Европе уочи Првог светског рата, а потом и 1930-их година – периодима када су елите биле изоловане од реалних потреба друштва. Разлика је данас у томе што грађани, укључујући пословне људе, технолошке стручњаке и друге ван традиционалних структура моћи, имају знатно већу политичку тежину.

„То је разлог зашто је врло вероватно да ће стара елита, чији чланови често имају титуле у презименима, бити замењена новим лицима – политичарима који, иако склонији популизму, говоре разумљивим језиком грађанима“, закључује он.

Подсетимо, последњи пут је Европска комисија поднела оставку у целом саставу 15. марта 1999. године, када је тим председника Жака Сантера из Луксембурга отишао због оптужби за корупцију.

Наставак расправе у Стразбуру показаће да ли ће Урсула фон дер Лајен поновити ту судбину или преживети најтежу политичку кризу у својој каријери.

В.Т./Васељенска

Бонус видео