ЕВО ЗАШТО НЕМА ЕПИЛОГА СЛУЧАЈА НАДСТРЕШНИЦА: Доловац „предала“ предмет Ненадићу, он седи са „блокадерима“

Када специјални тужилац за организовани криминал, уместо да води истрагу о случају Надстрешница, седи за истим столом са онима који су ту трагедију искористили да државу доведу до ивице грађанског рата, онда више не говоримо о пропусту, већ о договореној ћутњи паралелног система који је не само да је саучесник рушења државног поретка, већ и иницијатор.

Након пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, када је живот изгубило 16 особа, јавност је са правом очекивала брзу и темељну истрагу. Међутим, након осам месеци од трагедије једино што је јавност добила јесте низ намерних пропуста паралелног тужилачког система под контролом Загорке Доловац, који је дао све од себе да се истрага пролонгира и протести, који су одавно изгубили првобитни смисао пређу у агресивну политичку кампању која је на ивици да пређе и у озбиљне грађанске сукобе.

Данас, после објављене фотографије на којој се специјални тужилац за организовани криминал Младен Ненадић опуштено налази у друштву најгласнијих заговорника блокада и политички привилегованих појединаца, одговор на питање зашто ћути тужилаштво постаје још јаснији.

На фотографији се, уз Ненадића, налази ректор Београдског универзитета Владaн Ђокић, бивши кошаркаш Дејан Бодирога, Драган Стокић менаџер корпорације „Атос“, проректор БУ Небојша Бојовић, као и други појединци блиски параструктурама које стоје иза блокада и дестабилизације јавног поретка. Ово друштво се не састаје случајно. Вино и мезе, насмејана лица, камерно друштво, али у позадини, трагедија без одговора.

Како је предмет пао у руке Младена Ненадића?

Случај надстрешнице првобитно је водило Више јавно тужилаштво у Београду, да би без икаквог образложења врховна тужитељка случај пребацила Тужилаштву за организовани криминал, управо оном на на чијем челу је Младен Ненадић, човек који у тренутку највеће правосудне кризе седи у друштву особа које директно или индиректно учествују у политичким блокадама, чија је улога у друштвеним немирима недвосмислена.

Зашто је предмет пребачен управо у ту институцију? По слову закона, Тужилаштво за организовани криминал нема надлежност над инцидентом у Новом Саду, нити према нашим сазнањима постоје елементи организоване криминалне групе. Једини логичан закључак је да је предмет склоњен од надлежних и спремних тужилаца, и предат у руке „сигурног канала“ , како би епилог, као што видимо изостао.

Ко с ким пије….

Свака власт у сенци има своје „тихе извршиоце“, у Србији то више није тајна. Паралелни тужилачки систем се и не крије, отворено се бави политиком, подржавају блокадере, и не само што захтевају да особе особе које припадају том политичком ешалону буду изузете од сваког вида кривичне одговорности, ми свакодневно гледамо и документовано у виду фотографија како се намерно урушава кредибилитет институција које би требало да представљају.

Док на улицама Београда грађани не могу до болнице, а студенти не могу на факултете, а професори, попут ректора Ђокића манипулишу академском заједницом у политичке сврхе, специјални тужилац, институционално одговоран да разоткрије мреже утицаја, седи за истим столом са носиоцима дестабилизације.

Осим тога, посебно је индикативна и веза са корпоративним сектором. Присуство представника „Атоса“, Евиден-а, универзитетских званичника и људи повезаних са инфраструктуром железнице, даје додатну тежину свему и јасно указује на параполитичку мрежу у којој се спајају институције, пословни интереси и неформалне структуре. У тој мрежи, истина о смрти цивила под бетонском надстрешницом постаје средство за остварење личних политичких амбиција.

Софија Марић / Васељенска