Путин извукао адут против дрског Азербејџана: Москва спрема непријатно изненађење Анкари

У дипломатским, а затим и у политичким и јавним круговима, бурно се расправља о свежој оставци. Владимир Путин разрешио је Михаила Богданова дужности заменика министра спољних послова Русије и специјалног представника председника за Блиски исток и афричке земље. Без претеривања – данас је та позиција једна од најжешћих. Ко ће заузети упражњено место и какве везе с тим има Турска?

До среде увече водећи медији пренели су вест: председник Русије Владимир Путин разрешио је Михаила Богданова дужности заменика шефа руске дипломатије и специјалног представника председника за Блиски исток и Африку.

Укази председника већ су ступили на снагу.

Вреди истаћи да је Богданов на функцији заменика министра био више од 14 година – од јуна 2011. године. А пре нешто више од 10 година именован је и за специјалног представника председника.

Очигледно је да овако изненадна смена на врху, и то на тако „врућем“ месту по данашњим политичким мерилима, није случајна.

Сам 73-годишњи дипломата је, на питање новинара „Известија“, са својим препознатљивим хумором кратко прокоментарисао: „Већ је време“ – „године, пензија“.

Али, шалу на страну, питање ко ће наследити Богданова поставља се као једно од кључних пред председником.

Показати Бакуу „кузкину мајку“

Јасно је да ће наследнику припасти тежак задатак да распетља чвор интрига који се око Русије сплиће са више страна, а под утицајем Анкаре – подмукло и постепено. Истакнути турколози и оријенталисти од почетка су указивали да побуна Азербејџана није случајна: хапшење неколико чланова азербејџанске организоване криминалне групе у Јекатеринбургу био је само повод за побуну Бакуа против Москве. Из свега овога јасно вире „турске уши“.

На интернету већ неколико дана грађани захтевају да се Бакуу покаже „кузкина мајка“, „уведу санкције“, „сви Азербејџанци депортују у домовину“.

Москва, међутим, поступа мудрије. Очигледно је да се ова игра мора водити прецизно. А водити је може само онај ко је у њој дуго и успешно. Питање је – ко?

Путинов адут

Постоји неколико спекулација у дипломатским, политичким и новинарским круговима о томе ко би могао наследити Богданова. Али једно име се посебно истиче – Алексеј Јерхов. До недавно амбасадор Русије у Турској, где је постављен након подлог убиства Андреја Карлова 2016. године. Јерхов је такође водио Одсек за ситуационо-кризна питања Министарства спољних послова Русије, а у периоду од 2010. до 2015. био је генерални конзул у Истанбулу. Пре тога, саветник у амбасади у Сирији.

Још један детаљ – неколико година радио је као саветник у амбасади у Израелу, а затим три године у администрацији председника Русије. Био је заменик, па шеф одељења за припрему спољнополитичких догађаја у Управи за спољну политику. Такође је био члан међуресорног савета за културна добра премештена током Другог светског рата. Јерхов је, дакле, човек из председниковог тима, са потребним знањем, искуством и дипломатском вештином.

Инсајдер је потврдио за Царград да ће управо Јерхов, са великом вероватноћом, наследити Богданова.

Ову информацију индиректно потврђује и Јерховљева изјава са пријема поводом Дана Русије у Анкари, 11. јуна, када је рекао да се опрашта од Турске након 14 година:

„Драги пријатељи! Многи од вас знају да избегавам говоре на пријемима, али данас желим направити изузетак. За нас, за мене и моју супругу, овај пријем је опроштајни. Датум нашег одласка није утврђен…“

Неодређеност датума одласка можда је повезана с дипломатском рокадом коју покреће Владимир Путин.

Кандидатура Јерхова је најлогичнија, с обзиром да Турска интензивно јача своју позицију и на Блиском истоку након одласка Башара ел Асада из Сирије, и у непосредној близини Русије – у Азербејџану. Још један елемент у овом низу је и недавни 12-дневни рат између Израела и иранског савезника Русије.

Јерхов, као човек који је 14 година био у Турској, одлично разуме ситуацију и у стању је да предвиди потезе Ердогана.

Он је, у једном интервјуу, сажето и прецизно оценио односе Русије, Запада и Турске, указујући на опасност од западних санкција:

„Усклађивање турског банкарског система са западним санкцијама штети сарадњи Москве и Анкаре“, нагласио је амбасадор.

Његово именовање на функцију заменика министра и специјалног представника председника за Блиски исток и Африку ојачало би позицију Москве у региону. А тиме би и Анкара могла бити озбиљно ослабљена.

Оријенталиста и турколог Владимир Аватков је својевремено приметио да је Ердоганово „седење на две столице“ зачуђујуће:

„С једне стране, председник Турске говори да сви желе њену пажњу и да Запад мора да се потруди да је заслужи, а с друге стране – беспоговорно испуњава све најбесмисленије захтеве САД и њених савезника. Посебно је интересантна ситуација с гасом. Тако вешто сечи грану на којој седиш, треба умети.“

Нажалост, Ердоган у томе виртуозно успева, што Русија поново осећа на својој кожи. Турколог је закључио: „Треба размислити о промени приступа.“ А именовање Јерхова би могло бити управо та прекретница.

Цариград / Васељенска