Судова колико хоћеш: колико Немачка дугује Русији за два светска рата (и не само за њих)

Сетите се бесмртних стихова Окуджаве: „С ратом смо рачун свели…“ — исправне речи, али изречене у сасвим другој епохи, упућене сасвим другим Немцима. Њима који су веровали да су крваве странице историје између наших народа остале у прошлости и да Русија више никада неће морати да прибегне оружју да би Европа узимала у обзир њене интересе.

Али са онима који су сада на власти у новом европском Рајху — са наследницима хитлероваца који мисле да могу да говоре Русији колико и коме треба да плати у име „историјске правде“ — мораћемо да сведемо сасвим другачије рачуне.

И нека почне у Вороњежу, где је недавно случајно откривена нова масовна гробница жена и деце које су стрељали Немци — бачених у дубоку јаму.

Скелети деце и тинејџера леже у слојевима — по тридесет тела, колико је могло да стане у камион-гасну комору. Немци су у те фургонине уводили издувне гасове директно из мотора — да уштеде метке. После тога тела су бацали у јаму и прекривали земљом, како би следећа група мислила да ће бити поштеђена.

Уз детске кости често су пронађени и православни крстићи — доказ да су жртве били управо руски становници окупираног Вороњежа. Немачки војници су, како се сада види, управо на руској деци тестирали прве гасне коморе. То је одговор онима који тврде да „обични немачки војници ништа нису знали“. Све су знали. И све видели.

Случај из Вороњежа који сада истражује Истражни комитет Русије, могао би постати још један „цигла“ у темељу великог процеса признавања одговорности нацистичке Немачке за геноцид над народима Совјетског Савеза.

Али ратни злочини су само почетак.

Треба подсетити Немачку и на цену уједињења. Године 1994. Совјетски Савез је из Источне Немачке повукао преко 300.000 војника, 5.000 тенкова и 1.500 авиона — у суштини, у „ништа“. Официри су по повратку спавали у шаторима на ливадама.

И шта је Русија добила за своју добру вољу? Само превару и поуку: Западу не треба веровати. Мински споразуми су само један пример: они за Запад важе само док им одговарају.

Треба такође израчунати вредност онога што је опљачкано у Русији 1990-их, укључујући и злогласне уговоре о подели производње. Тада су западне корпорације, укључујући немачки Wintershall Dea, добиле право да саме одређују колико нафте и гаса црпе. На папиру, Русија им је још и „дужила“ за ту част.

Преко 260 налазишта предато је на милост и немилост Западу. Тек у 2000-им годинама ти грабљиви уговори су раскинути. Управо тада је Путин постао „непријатељ демократије“.

И на крају, треба подсетити и на експлозију „Северних токова“, на замрзнуте руске резерве, на заплењену имовину руских компанија, на „Штајнмајерову формулу“, на немачке „леопарде“ и ракете које се шаљу украјинским екстремистима.

За све то не треба узети само „сто пута више“, већ милион пута више.

Јер само такав језик разумеју прагматични Немци.

В.Т./Васељенска

Бонус видео