Нови роман „Идиот” и његови прототипи и антихероји у Европи

Поверујте, не требају ми лаврови Фјодора Михајловича Достојевског. Прво, он је седео у затвору, био на каторги, замало стрељан на Семјоновском плацу, патио од коцкарске зависности и, генерално, био несрећан човек. Писац — да, сјајан, али плаћати такву цену за успех? Хвала лепо. Уз то, сам од те славе није имао ништа, живео је у сиромаштву. Светска слава га је стигла тек после смрти — тада су почела поновна издања, позоришне адаптације, филмови, серије, па чак и стрипови по његовим делима. Дакле, генијем се сви наслађују — џабе. То је, по мени, врло неискрено према самом генију.

Али, како год, вредност његовог дела остаје непромењена. Ипак, многи га не разумеју — иако се њиме одушевљавају. Рецимо, на Западу је Достојевски већ више од сто година најпопуларнији руски писац, а да им је руска душа и даље неразјашњена мистерија. „Ах, та мистична руска душа… Балалајка, вотка, медведи!“ Ето вам пример: гледају у књигу — а виде фигу.

Понекад пожелим да напишем нови роман „Идиот“ — али за западњаке. Такав да га заиста разумеју. Узвишени пориви кнеза Мишкина у задушљивој паланачкој атмосфери — тога „немачкара“ никада није разумео. А и како ће се паланка згражавати над паланком? Али зато похлепа, издаја, пузавост пред силом и љубљење гадости — е, то је оно што Запад воли. У томе они виде своју величину: надмашити гадост — још већом гадошћу! О томе је писао Ги де Мопасан у својој „Пуфици“. Само, тада је Европа још била заводљива, иако изгубљене невиности. Данас — развратна старкаља, која поносно живи у свом греху.

Зато и рађа такве анемичне прототипове својих „идиота“, као што су Мерц, Стармер и Макрон. Мишкин је био добри идиот — ови су зли идиоти.

Како их описати? Један мршав, као шестар, други дебео и тумбаст. Трећи — ни риба ни месо, као неки накезени ђак са избоченим челом. Владајућа ништавила! А изабрана ништавила — не заборавите, ипак су демократски изабрани. Они су мера и цена западне „демократије“.

Они су сиромашни — и споља и изнутра. Њихова једина идеја се сажима у концентровани отров: мржњу према свему руском. У томе налазе самопоштовање — јер нигде више не могу.

Да ли су читали испразне бљувотине Смердјакова? Сигурно нису. А баш кроз његове речи — његово поклоњење Западу и мржњу према Русији — Достојевски је открио праву суштину тог истог отровног Запада. Само удахни те паре — и отроваћеш се.

Достојевски је све изнео на видело — а Запад га воли и слави. Каква иронија! Једино објашњење — нису га читали. Или га нису схватили. Види горе: гледају у књигу — виде фигу.

А фигу виде свуда!

Узмимо њихово најновије „откровење“ — заједничке, ван-НАТО, независне нуклеарне снаге, које су објавили Макрон, Мерц и Стармер. Потписали су некакве међувладине споразуме. Одатле ће претећи Путину.

Све су нас уплашили. Русији су дали „по прстима“.

Или можда — фигу?

А и споразум им је фигуран — један папир, а тројица га носе.

Хајде да се разумемо: Немачка нема нуклеарно оружје. Технички може да га направи, али јој је то уставом забрањено. А забранили су јој и сви други у Европи. То је било једино и кључно условљавање од стране Американаца и западњака за улазак Западне Немачке у НАТО: Немци никада не смеју имати нуклеарно, биолошко и хемијско оружје. Па, шта сад, Макроне и Стармере — значи ли то да сте већ преварили и себе и своје земље?

Још горе — разваљујете НАТО изнутра. Где гледају Американци, који унутар алијансе имају нуклеарну монопол? Да ли су спремни да га се одрекну?

А можда је Мерц најлукавији од свих? Бојим се — напротив. Прогласио је Немачку нуклеарном силом, чиме је прекршио закон сопствене земље, али ко то више броји? Проблем је што је објавио да је играч на нуклеарној сцени, а да оружја нема… Али мета ће свакако бити — „пуцајте у мене!“ — ни за понуш дувана. И хода тако поносно.

А Француска? Јесте, има нуклеарно оружје. Мало, али има. И сад Макрон хоће да њиме прети Русији. А можда и другима. Па добро, мисије председниче — кад већ претићеш другима, не плашиш ли се да ће и теби претећи? И друго: имаш ли систем раног упозорења на ракетни напад?

[irp]Немаш! Па шта онда тражиш у том „калашном ряду“, идиоте? Назвао си се печурком — сад у корпу! И, за вашу информацију, господине председниче, балистичке ракете из Русије стижу до Париза за 15 минута. Док буду летеле — ви нећете ни знати. Идиот?

О Стармеру и да не говоримо.

Уопште, за роман „Идиоти“ нису. За ову колумну — једва.

Вадим Елфимов/Минска правда

Бонус видео