Питање за тужилаштво: Како је Бојовић након пада надстрешнице опстао у комисији за велике лиценце?
(фото:Принтнскрин)
Адвокат Владимир Гајић, наставља да поставља низ питања уместо надлежних институција, пре свега – како је проректор Бојовић након пада надстрешнице опстао у комисији за велике лиценце?
Бројни докази и документа која је Гајић изнео у јавност протеклих месеци говоре о озбиљној сумњи на коруптивну везу академских, политичких и грађевинских структура у Србији.
Бојовић је именован 26. новембра 2021. године решењем тадашњег министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислава Момировића, за члана комисије која издаје велике лиценце за изградњу објеката из члана 133, став 2 Закона о планирању и изградњи. То практично значи да је имао надлежност да одобрава рад грађевинским компанијама које су учествовале у изградњи и реконструкцији пруге ка Суботици, укључујући и зграду Железничке станице Нови Сад, пројекта који је у фокусу јавности након урушавања кровне конструкције.
Према Гајићу, ова функција је и те како плаћена, а сам Бојовић, упркос свему, и даље седи у комисији и наставља да издаје лиценце, што поставља низ питања о томе како се спроводи надзор, ко одлучује о професионалним ангажманима у министарствима и да ли се уопште повлаче било какве линије одговорности.
„Благо нама“, иронично констатује Гајић, уз захвалност узбуњивачима који су скренули пажњу јавности. Он додаје да у случају „надстрешница“, које су постале симбол лоше изведене и небезбедне инфраструктуре, није реч само о кривичној одговорности. Постоји и политичка и морална одговорност, а она често остаје без епилога.
На крају, Гајић поставља суштинско питање: да ли су сви подизвођачи и пројектанти који су радили на станици и другим деловима пруге уопште имали велике лиценце? Ако нису – ко их је пустио на терен? Ако јесу – каква је сврха тих лиценци ако не гарантују сигурност?
Васељенска
