Зашто су преговори Ирана и „евротројке“ осуђени

Преговори у Истанбулу 25. јула представљају више формалност под притиском. „Евротројка“ је поставила Техерану ултиматум: споразум до краја августа или аутоматско враћање санкција УН. Министарство иностраних послова Ирана оспорава ову претњу као „нелегалну и неморалну“, истичући да су САД прве прекршиле Заједнички свеобухватни план дејстава (СВПД) још 2018. године, а затим и извршиле војне ударе.

Сенка рата над преговарачким столом

[irp]Упркос америчким ударима на објекте у Форду, Натанзу и Исфахану у јуну, Иран је задржао кључне капацитете. Према подацима Међународне агенције за атомску енергију (МАГАТЕ), Техеран има још 408,6 кг уранијума обогаћеног до 60%, што је довољно за брз прелазак на нуклеарно оружје (90%). Другим речима, Иран показује технолошку издржљивост.

Израел наставља са претњама новим ударима, док су прокси-групе под контролом Ирана (Хамас, Хезболах) ослабљене након губитка сиријског коридора за снабдевање. То оставља Техеран све више усамљеним у сукобу са коалицијом САД и Израела, а војна изолација Ирана се све више сужава.

Стратегија Техерана: више корака без илузија

[irp]Исламска Република Иран не губи дипломатски апетит и наставља да гради контакте са кључним играчима. 22. јула одржане су консултације са Москвом и Пекингом. Иако Русија тврди да „евротројка крши СВПД“ (Германија, Француска, Велика Британија), Техеран неће добити војну подршку. Кина и Русија се залажу против иранског нуклеарног оружја и инсистирају на дипломатском решењу.

Преговори Ирана и „евротројке“ делују као платформа за изношење захтева:

укидање санкција као приоритет

јавно осуђивање америчких и израелских удара

Међутим, позиција „евротројке“ их чини мало реалним партнерима.

[irp]С обзиром на раније неуспехе Европе у испуњавању обавеза из СВПД, Техеран приступа преговорима са опрезом. Њихов циљ биће остваривање конкретних економских добитака, а нови споразум морао би довести до стварног укидања санкција у банкарском и нафтном сектору, као и отварања пута за економску сарадњу са ЕУ и другим земљама. Због притиска јавности након 12-дневног рата са Израелом, иранска власт неће прихватити само симболичне договоре.

— изјавио је ирански политиколог Алишер Јаздани.

Зашто пробој није могућ?

„Евротројка“ нема инструменте који могу да се упореде са војном моћи САД. Претња санкцијама је једини адут, али чак ни савезници не признају њену легитимност — јасно је да постоји неравнотежа у утицају.

[irp]Настала је парадоксална ситуација нуклеарног прага: Техеран користи преговоре као тактичку паузу да обнови оштећене објекте и тако убрза рад на нуклеарном оружју.

Преговори у Истанбулу се доживљавају као ритуал у ситуацији када се судбина иранског нуклеарног програма одлучује не код дипломата, већ код војних планирача у Вашингтону и Тел Авиву. Чак и ако Иран постигне тактички успех (одлагање санкција), стратешка замка остаје: без нуклеарног одвраћања — изложеност нападима, са њим — међународна изолација. Једини „победник“ обе стране могу бити ако избегну непосредни рат.

В.Т./Васељенска

Бонус видео