ПЛЕНУМ ДОБРОДОШЛИЦЕ! Студентски блокадери кренули у регрутовање бруцоша

photo_2025-08-01_17-45-16

Студентски активизам у Србији званично је прешао у нову фазу, регрутовање бруцоша још пре него што су званично постали студенти. Група „blokada.fpn“, која стоји иза вишемесечних блокада Факултета политичких наука, објавила је позив под слоганом: „Драги бруцоши и бруцошкиње, у суботу, 2. августа, у 14 часова организујемо први пленум са вама!“

Професор Владан Петров је пре неколико дана упозорио да организатори блокада планирају да „мобилишу бруцоше већ у уписном року, како би им од старта наметнули идеолошки правац и прикључили их структури која делује под видом студентског отпора, а има очигледно политичку позадину“.

Ова најновија објава на друштвеним мрежама управо потврђује његове речи. Први пленум са бруцошима нема за циљ размену идеја, већ обраду нове „радне снаге“ за будуће блокаде.

„Циљ није интеграција у академску заједницу, већ укључивање у протестни фронт. Ја заиста не разумем, у шта тачно врбују те младе људе? Да не похађају наставу? Да не полажу испите? Да се, чим уђу на факултет, придруже онима који га држе закључаним? То онда није активизам, већ демонтажа образовања,“ пита се саговорник Васељенске и додаје да није проблем политички ангажман, он је пожељан у сваком демократском друштву, већ је проблем да он постане основна сврха студентског постојања:

„Мене не забрињава само то што се млади људи организују политички ,то је у реду, чак и пожељно у демократском друштву. Али ме дубоко брине што се тај активизам намеће као примарни облик студентског постојања. Када бруцоша, који још није ни распаковао уџбенике, дочека позив на пленум уместо на предавање, шаље му се порука да је студирање споредна ствар, а да је права вредност у ‘борби’. Таква атмосфера није критичка, она је инструментализована. Не школујемо више мислеће појединце, већ тражимо покорне саиграче за политичке планове које нису сами осмислили. И то је опасно, јер води ка ерозији саме суштине универзитета“

У академској заједници све чешће се чује питање, где су границе легитимног студентског активизма? Да ли је прихватљиво да се јавни универзитет користи као база за политичко формирање нових кадрова, уместо као образовна установа?

Васељенска