Пре ће камила да прође кроз иглене уши, него што ће Кристофер Хил да промени мишљење о Србима

Кристофер Хил припада губитничком делу америчког естаблишмента, тако да је његово именовање за вишег саветника Пупин иницијативе апсурдно. Са друге стране, још је апсурдније мислити да ће творац антисрпске политике из деведесетих да помогне побољшању српско-америчких односа.

Чињеница да је Кристофер Хил именован за вишег саветника у Пупин иницијативи, организацији чији је прокламовани циљ продубљивање сарадње између Србије и САД, апсурдна је по два основа, објашњава новинар Небојша Малић.

Хил је представник лузерског естаблишмента

Прво, Хил је један од најпроминентнијих творца америчке антисрпске политике из деведесетих година прошлог века. Друго, још је апсурдније то што његово именовање долази у садашњем геополитичком тренутку, када Трампова администрација врши чишћење Стејт департмента од идеолошког талога демократа и неконзервативаца.

[irp]А Хил управо припада идеолошком талогу Демократске странке и као такав не може да донесе ништа добро ни Србији, нити побољшању српско-америчких односа. Апсурдно је и помислити да он може да откључа нека, за Србе закључана врата у Вашингтону.

„Крис Хил је представник лузерског естаблишмента који губи власт на сваком кораку и бива протериван на маргину америчке спољне политике. И сад неки наводни Срби треба да ухлебљују Криса Хила у неки свој институт. То је ван сваке памети“, одсечан је Малић, новинар са вишедеценијским стажом извештача управо из америчке престонице.

Један од твораца антисрпске политике

Хила је шира српска јавност упознала као заменика Ричарда Холбрука, када су се њих двојица срели са Хашимом Тачијем и другим представницима албанских терориста. Тим сусретом, они су терористичкој ОВК дали легитимитет и она је након њега скинута са америчке листе терористичких организација.

Али и пре тог судбоносног сусрета, Хил, дугодишњи оперативац Стејт департмента, налазио се у Холбруковој екипи током преговора о мировном споразуму у БиХ. Иако није био истакнут у јавности, био је Холбрукова десна рука и овај амерички дпломата високог ранга неколико пута га у својим мемоарима спомиње као човека задуженог за увртање руку и ушију балканским вазалима, као и особу задужену за вршење притиска на Србе, објашњава Малић.

Током агресије НАТО на СРЈ, Хил је био амерички амбасадор у Македонији, а касније су се низали задаци широм света – од Ирака до Северне Кореје и где год се појавио остављао је трагове подела, замрзнутих конфликата и трајне нестабилности.

Тако је било и у Србији, у коју се вратио као амбасадор 2022. и на том месту остао две године. Његов долазак у Београд коинцидирао је са растом западних притисака на Београд да уведе санкције Русији. Његово понашање увелико је одударало од дипломатске праксе – према Малићевом мишљењу, пре се понашао као колонијални гувернер (онако како се понаша Кристијан Шмит у БиХ) него као амбасадор.

[irp]Није прескочио прилику да критикује неког српског званичника који је изразио симпатије према Русији, истовремено без икаквог зазора подржавајући албанске интересе у јужној српској покрајини. Реторика му је увек била двосмислена – позивао је на дијалог Београда и Приштине истовремено непрестано вршећи притисак на Србију да призна независност Косова и Метохије.

Његова изјава да „Србија треба да буде на правој страни историје“ (мислећи на украјинску кризу и увођење санкција Русији) представља класичан пример америчког империјалног наратива који све земље које се не покоравају проглашава за непријатеље.

Хилов циљ: враћање америчке политике на „фабричка подешавања“

Хил је у Србију послат током Бајденове администрације као порука да се америчка политика на Балкану враћа на концепт из деведесетих, објашњава Малић.

Сличну поруку послао је својевремено и Џо Бајден када је, припремајући свет за председнички мандат Хилари Клинтон (надајући се да ће она постати председница САД 2016.), такође обилазио наш регион, подсећа он.

[irp]Зато је његово постављење за вишег саветника организације чији је циљ унапређење односа између Србије и САД, практично немогућа мисија.

„Антисрпска политика је једно од идентитетских питања савремене Демократске странке у Америци. Једноставно, немогуће је да се то одвоји од те партијске острашћености. Они нас не мрзе више из рачуна, него из убеђења и било какво шуровање с њима за сваког Србина са иоле респекта, са самопоштовањем, требало би да буде анатема. Стварно не знам шта је тим људима било на памети“, резигнирано коментарише Малић.

Кристофер Хил не само да не може, него неће ништа да учини како би се српско-амерички односи побољшали, јер његов циљ је враћање америчке политичке на „фабричка подешавања“ из деведесетих. Са друге стране, србофобија је уграђена у политичку платформу Демократске странке, тако да ће пре камила проћи кроз иглене уши, него што ће Хил променити свој став према Србима, закључује Малић.

Подсећамо, бивши амерички амбасадор у Србији, Кристофер Хил постао је виши саветник у Пупин иницијативи, организацији чији је прокламовани циљ продубљивање сарадње између Србије и САД.

Како стоји у саопштењу објављеном на друштвеним мрежама, ради се о још једном кораку у јачању присуства ове организације у Вашингтону у спољнополитичким круговима припадника обе странке, Републиканске и Демократске.

Пупин иницијатива Хила описује као ветерана америчке дипломатије са истакнутом каријером у америчкој спољнополитичкој служби.

Никола Јоксимовић/Спутњик

Бонус видео