САД ОД КОСОВА И МЕТОХИЈЕ ПРАВЕ ПРИХВАТНИ ЦЕНТАР! Шта се крије иза Трамповог писма Вјоси Османи

Писмо захвалности актуелног председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа упућено самозваној председници тзв. Косова, Вјоси Османи, приштински медији и званичници представљају као „историјски дипломатски успех“. Османијева се данима хвали „непоколебљивим савезништвом“ са Вашингтоном, изјављујући да је „пријатељство Косова и САД више од обичног савезништва“.

Међутим, иза овог медијског спектакла крије се суштина договора: приштинска администрација је, у техничком мандату, пристала да сваке године „привремено“ прими до 50 миграната из трећих земаља које су САД протерале, а које њихове матичне државе одбијају да приме назад.

• МУК ЗАПАДА НА КУРТИЈЕВУ ПРОВОКАЦИЈУ: Српски званичник у притвору због изјава о ОВК, ЕУ и САД „прате случај“

Реч је о људима са нерегулисаним правним статусом, без докумената, а често и са криминалном прошлошћу. Ова обавеза представља вишеслојни политички и безбедносни ризик, али и јасан геополитички сигнал.

Политичка инструментализација у Приштини

Приштина овај аранжман користи као доказ „продубљивања савезништва“ са САД, настојећи да у домаћој јавности и међународној заједници изгради слику „одговорног и поузданог партнера“.

Похвално писмо Доналда Трампа служи као алат у политичкој пропаганди, док се права природа договора, прихват протераних миграната које нико други неће, свесно умањује или потпуно прикрива. Уместо расправе о томе зашто амерички протерани мигранти треба да заврше на окупираним српским територијама, јавност добија емотивну причу о „непоколебљивој подршци Вашингтона“.

Симболичко јачање тзв. „државности“

Иако је реч о окупираној српској покрајини, САД оваквим аранжманима фактички третирају Приштину као државу способну да склапа билатералне договоре.

То је дипломатски капитал за приштинске власти, који ће они користити као аргумент у кампањи за међународно признање: „Ако нас Америка види као поузданог партнера, онда смо држава.“

Суштина је да се кроз привидно техничке аранжмане постепено нормализује и легитимизује статус тзв. Косова у међународним односима, заобилазећи формално признање у институцијама попут УН.

Безбедносни ризици

Протерани мигранти из САД најчешће имају проблематичну правну или безбедносну прошлост. Нека лица су депортована због кршења закона, криминалних активности или веза са екстремистичким групама.

Увоз таквог профила људи у друштво са већ високим нивоом организованог криминала, слабим институцијама и порозним границама значи додавање новог слоја нестабилности. Потенцијал за сукобе, трговину људима и друге безбедносне претње постаје још већи.

Ако овај модел функционише без отпора, САД могу постепено повећавати квоте или претворити „привремени“ пријем у трајну обавезу.

Тиме би тзв. Косово постало „сигурна зона“ за протеране мигранте, што би могло послужити као тест модел и за друге државе региона, укључујући Србију, на коју би се могао вршити притисак да прихвати сличне аранжмане.

Унутрашње социјалне и етничке тензије

Пријем миграната оваквог профила могао би да изазове незадовољство код локалног становништва, нарочито у економски и безбедносно осетљивим срединама.

Да би прикрила незадовољство и каналисала потенцијални отпор, приштинска власт ће највероватније појачати реторику против Србије, користећи националну тему као димну завесу за непопуларне потезе.

Овим потезом САД шаљу јасну поруку да тзв. Косово није само војни и политички савезник, већ и партнер у спровођењу унутрашњих америчких миграционих политика.

То значи продубљивање зависности Приштине од Вашингтона, али и потврду да ће амерички утицај на окупираним српским територијама бити све шири, од војне и безбедносне сфере до контроле над демографским и социјалним процесима.

Софија Марић / Васељенска