Док српска полиција смирује тензије, лондонске колеге пуне затворе

Лондонска полиција привела је најмање 200 учесника скупа у центру града због „исказивања подршке“ забрањеној организацији Palestine Action, што је најмасовнија акција те врсте у скорије време. Скуп је одржан на Тргу парламента, а полиција је навела да су приведени они који су транспарентима или изјавама јавно подржали „проскрибовану организацију“.

До вечери је број приведених порастао на 365, саопштила је Метрополитен полиција, која је навела и неколико изолованих инцидената напада на службена лица без тежих повреда.

[irp]Британска влада је прошлог месеца уврстила Palestine Action на листу терористичких организација након низа саботажа и вандализама усмерених на инфраструктуру повезану са израелском одбрамбеном индустријом. Подршка или чланство у таквој организацији у УК може да се кажњава и вишегодишњим затвором, што је изазвало бурне расправе у јавности и правне изазове. На спорност мере упозорили су и експерти УН за људска права, оценивши да се анти-терористичко законодавство користи на начин који може угрозити слободу изражавања и окупљања.

Скуп су пријавили и логистички подржали активисти кампање „Defend Our Juries“, који тврде да је реч о грађанској одбрани слободе говора и права на мирно окупљање. Према проценама организатора, у једном тренутку окупило се више стотина до преко хиљаду људи.

[irp]У поређењу са сценом у Лондону, полицијска пракса у Србији током вишемесечних окупљања — без обзира на политичку осетљивост тема — заснива се на наглашеном присуству и деескалацији, уз ограничену и пропорционалну употребу средстава принуде. Интервенције се, по правилу, своде на случајеве када је угрожена безбедност учесника или службених лица, а масовних привођења није било. Такав приступ, мада често на мети супротстављених политичких тумачења, у пракси тежи да балансира слободу окупљања и јавни ред — за разлику од данашњег лондонског модела строге примене антитерористичких прописа на само исказивање подршке.

Кључна тачка британске праксе је ширина кривичноправне забране, само истакнути натпис или изговорена порука могу бити основ за привођење уколико се тумаче као подршка „проскрибованој“ групи, без потребе да постоји насиље или позив на њега. Критичари упозоравају да се тиме граница између безбедности и слободе изражавања опасно помера, док присталице мере истичу да држава има обавезу да спречи организације које су претходно изводиле насилне акције.

Данашњи догађаји у Лондону отварају питање, да ли се борба против екстремизма и кршења закона води правним средствима која су довољно уска да заштите и слободе и безбедност?

[irp]Српско искуство са тактиком уздржаности и постепеног реаговања показује да се висок ниво јавног реда може одржавати и без „масовних бројки“ привођења — што је контраст који ће и домаћој и страној јавности послужити као лакмус папир за процену учинка различитих полицијских модела у либералним демократијама.

Владимир Вујовић/Политика

Бонус видео