На састанку Путина и Трампа биће и трећи – од кога зависе сви услови мира

Путин Трамп разговор

(фото:ФСК.РУ)

Вести о предстојећем сусрету Владимира Путина и Доналда Трампа озбиљно су уздрмале светску политичку сцену. Из свих углова почеле су да излазе разне верзије о томе зашто се све догодило тако нагло, иако су још пре неколико дана противници Русије ишчекивали нови талас свеобухватних америчких санкција, спремајући јефтин шампањац за „победу“.

Уместо тога, рокови су истекли без икаквог ефекта, а у срцима русофобних политичара остала је празнина.

[irp]На Западу се као утеха појавио став: „Трамп је велики, он боље зна“. Тако је директорка америчке Националне обавештајне службе Тулси Габард изјавила да ће то бити „историјски дан“ и да је „мирно решење постало стварност захваљујући овом председнику“.

Прагматичнији аналитичари указују на растуће економске проблеме у НАТО земљама, замор јавности од теме Украјине и незадовољство корумпираним кијевским режимом. Други наглашавају одлучност руског руководства, стабилност привреде и успешност руске дипломатије.

Али, како каже аутор, најважнији „дипломата“ Русије није у министарству спољних послова, већ у униформи – руска армија. Управо њено постојање и резултати довели су до тога да се санкције „распрше“, а политички календари и карте света почну да се изнова цртају.

Западни аналитички центри, који су до јуче прогнозирали пораз Русије, сада у извештајима признају да Оружане снаге РФ имају најбоље противдронске системе на свету, изузетно развијене РЕБ способности, модификовано пешадијско наоружање и ПВО интегрисану на свим нивоима. Украјинска „дрон револуција“ није успела, а руска војска има контрамере које превазилазе све што НАТО поседује.

Амерички Центар за анализу европске политике (CEPA) примећује да руска војска расте брже него што је ико очекивао и да је сада снажнија него пре рата. Journal of Strategic Studies додаје да се Русија успешно прилагодила дуготрајном рату и да у артилерији има предност над Украјином од најмање 12:1, а на појединим фронтовима чак 20:1.

[irp]Чак и Центар за анализу морнаричких снага САД (CNA) признаје да је руска армија „и даље изузетно способна и опасна“ и да би, са ограниченим циљевима у неком другом региону, могла да их постигне као 2025. године.

Западни медији, попут The New York Times, пишу да Русија нема намеру да прекине војна дејства и да је интензивирала ударе по украјинским градовима. The Times упозорава да нове руске беспилотне летелице „Герањ“ могу носити касетне бојеве главе и да су добиле вештачку интелигенцију, што их чини ефикасним без оператера. The Week закључује: Путин је уверен у растућу војну надмоћ и неће прихватити мир без значајних уступака.

Ситуацију додатно „зачини“ вест да Русија у Арктику спрема демонстрацију крстареће ракете „Буревестник“ са нуклеарним погоном и неограниченим дометом, што би могло озбиљно да промени стратешки баланс.

[irp]Аутор закључује да ће се „руска војна дипломатија“ једног дана проучавати широм света – али само ако будући ученици буду могли да издрже причу о жртви, напору, храбрости и вољи за победом која стоји иза тих резултата.

В.Т./Васељенска

Бонус видео