Тајни план надзора: Србија шири мрежу уз помоћ кинеске опреме

Према документима до којих је дошло Радио Слободна Европа (RFE/RL), Влада Србије значајно проширује своју напредну мрежу надзора кинеске производње, упркос негодовању јавности и критикама због њене употребе.

Документа садрже уговоре са кинеским технолошким гигантом Huawei, који показују велике набавке софтвера и услуга за проширење пројекта „Безбедан град“. Овај систем је компанија Huawei предложила 2017. године у оквиру стратешког споразума са Министарством унутрашњих послова Србије, а његов циљ је идентификација лица и регистарских таблица, као и интеграција различитих алата за надзор у јединствену градску мрежу.

[irp]Детаљи о обиму, садржају и трошковима ових пројеката до сада су били ограничени, јер су српске власти последњих година покушавале да овај систем држе ван пажње јавности, посебно због критика, судских тужби и протеста који су се односили на биометријско препознавање лица — технологију која тренутно нема јасно упориште у закону.

Иако власти тврде да функција препознавања лица у оквиру „Безбедног града“ још није активна, више пута су покушавале да је легализују, али су одустајале под притиском јавности.

Проширење мреже

Белград, Нови Сад и Ниш већ реализују пројекат у сарадњи са Huawei-јем. У марту 2024. потписан је поверљив уговор за набавку опреме и услуга којима се проширује затворена eLTE мрежа — систем који користи полиција за повезивање камера и софтвера за препознавање лица са полицијским центрима.

[irp]Према анализи стручњака, набављено је 35 уређаја који могу да подрже до 3.500 додатних камера. Непознато је да ли ће оне бити постављене само у Београду или и у другим градовима, али би то значило драматично повећање могућности надзора у Србији.

Откривени документи

Информације су део преко 1,7 милиона датотека објављених на „даркнету“ након хакерског напада на ИТ компанију Informatika AD, која је добијала велике државне тендере, укључујући и оне за МУП.

Почетни пилот-пројекат у Београду 2017. године обухватио је 1.000 камера са софтвером за препознавање лица базираним на вештачкој интелигенцији. Влада никада није објавила укупан број постављених камера.

Попусти и економска логика

Према документима, Huawei је понудио значајне попусте — укупан пакет је снижен са више од 3 милиона долара на око 1,2 милиона, а софтвер за подршку до 3.500 камера са 1,1 милион на нешто више од 71.000 долара. Разлог за тако велике попусте није јасан, али аналитичари сматрају да је циљ јачање дугорочних односа са српским властима.

Критике и опасности

[irp]Заговорници система попут „Безбедног града“ тврде да он доприноси безбедности и борби против криминала, док критичари упозоравају да таква технологија може бити злоупотребљена за праћење грађана, политичких опонената и учесника протеста.

Српске и међународне организације, укључујући Повереника за информације од јавног значаја и Европски парламент, више пута су упозоравале на недостатак јасне правне основе за прикупљање и обраду биометријских података.

Huawei истиче да је само произвођач опреме, а да одговорност за употребу лежи на корисницима.

Шира слика

Иако је Huawei формално приватна компанија, Запад га повезује са кинеским властима и војним структурама, а више земаља — попут Аустралије и Канаде — забранило је његову опрему због безбедносних ризика. Србија, међутим, последњу деценију све више јача сарадњу са Кином кроз инвестиције, инфраструктурне пројекте и набавку технологије, а „кинеске“ камере постале су један од највидљивијих симбола тог партнерства.

В.Т./Васељенска/Газета Експрес.ру