Алексеј Белов. Забрињавајуће лето 2025: Немирни Балкан
(фото:ФСК.РУ)
Док у Србији трају протести, Хрватска слави годишњицу протеривања крајишких Срба
Балкан, као и кроз векове, остаје немирно и нестабилно подручје, где је опасност од изненадних потреса — било народних побуна, државних удара или чак оружаних сукоба — увек изузетно висока.
Ни овогодишњи август није изузетак. Већ у првим данима месеца јављено је о покушају пуча у Србији.
Покушај државног удара у Београду
[irp]Дана 2. августа, председник Србије Александар Вучић сазвао је ванредну седницу Савета за националну безбедност поводом хапшења бившег министра унутрашње и спољне трговине Томислава Момировића.
Према тврдњама власти, спречен је „масовни покушај државног удара“, у који су, како наводе поједини извори, били умешани и припадници појединих служби безбедности — укључујући Специјално тужилаштво за борбу против организованог криминала и одређене јединице полиције.
[irp]Иако је ситуација тренутно под контролом, тензије у земљи не јењавају, нарочито због сталних студентских протеста који формално трају због трагедије на железничкој станици у Новом Саду прошле године. У стварности, тврди се да уз подршку западних обавештајних служби, посебно европских и британских, у Србији постепено расте сценарио „обојене револуције“, са циљем дестабилизације земље.
Окружена непријатељима
Србија се, осим делимично према Мађарској Виктора Орбана, данас налази окружена државама које имају непријатељски став, првенствено због „проруске“ позиције Београда и одбијања да следи политику већине Европе, која се све више креће ка директном сукобу са Русијом.
Хрватска прослава „Олује“
На том политичком фону, у Хрватској су недавно одржане свечаности поводом 30 година од операције „Олуја“ — војне акције која је довела до егзодуса српског становништва из Крајине.
Хрватске снаге, уз директну помоћ Запада, савладале су отпор локалних српских јединица које су остале без подршке ЈНА, јер је тадашњи председник Слободан Милошевић зауставио војску у замену за укидање западних санкција Србији и Црној Гори.
[irp]Резултат „Олује“ био је погубан: око 2.000 убијених Срба, протеривање 250.000 људи и смањење српске популације у Хрватској са 600.000 на 200.000 — етничко чишћење које многи називају највећим у Европи након Другог светског рата.
Западне земље, посебно САД и Немачка, снабдевале су Хрватску оружјем и техником, кршећи ембарго УН, и обезбеђивале обавештајну подршку преко НАТО сателита и извиђачких авиона.
Историјске паралеле
Ситуација има бројне сличности са догађајима у Украјини — и пре почетка руске специјалне војне операције и током ње. Запад, тврди аутор, користи исте политичко-војне обрасце у оба случаја, а српски народ често називају „балканским Русима“, што условљава и однос западних центара моћи према Србији.
Изјаве из САД
Аутор подсећа на изјаву америчког сенатора Линдзија Грејема, који је недавно изјавио да „Украјина неће моћи да истера све Русе, а Русија неће ићи на Кијев“, поредећи могуће решење са поделом Берлина или стањем примирја на Корејском полуострву.
Порука Србији
[irp]Закључак текста је да ће Србија, због свог политичког курса и историјске блискости са Русијом, остати мета западних притисака, а Балкан — и даље једно од најнестабилнијих места у Европи.
П.С. Министар унутрашњих послова Ивица Дачић изјавио је да су током последњих протеста у Србији повређена 42 полицајца, а 37 учесника нереда је ухапшено.
Алексеј Белов/ФСК.РУ
Превод с руског:В.Т./Васељенска
