Комите покушале да се нашале са молитвом, али киша је ипак пала у Пиперима, Коритима кучким и око Никшића
Комитама није било сасвим јасно зашто би се, у тренутку страшних пожара, наши црквени великодостојници молили за кишу. Додуше, њима је ријетко кад шта јасно. Они су покушали да молитву изврну руглу. Али упркос њиховом руглу, упркос прогнозама које су обећавале само још суше и вјетра, киша је пала у Пиперима, Коритима кучким и око Никшића. Пала је, као опомена да има Неко изнад нас, али и као поука да вјера није ствар статистике, него истрајности и заједништва.
Суштина молитве није у томе да ли ће облаци одмах да се отворе, већ да човек у невољи дигне поглед са земље ка Небу, да се подсјети да није сам, да има Оца и да има брата. Када се молиш за кишу док ти кућа гори, ти у ствари признајеш и своју слабост и своју наду – и тиме чиниш више него они који у несрећи виде прилику за подругљив коментар.
Шта мисле, наше комите, да чини човјек коме ватра пријети да прогута кућу и цијело имање? О чему мисли кад се нађе у пламену? О молитви, пријатељи, у којој се моли и нада да ће извући живу главу, да ће ватрена пошаст стати, да ће пасти киша. И онај који му обећа да ће се молити са њим, тај му је највећи пријатељ.
Када живите у држави у којој се распродају авиони за гашење пожара, у којој ватрогасци гасе више молитвом него водом, када ступају у ватру голоруки, једино вам и преостаје да се заједно са њима молите да вас помилује Божија рука.
Незнање и примитивизам појединих најбоље се види и у коментарима испод вијести у којима МЦП позива на молитву. Каже један „ово је доказ да је СПЦ паганистичка“! Ма, ајде. Паганистичка јер се моли за милост? А ако се моле за оздрављење и пород, онда није паганистичка? Молитва не значи магију, она не имплицира ни услишење. Она је подјсетник на онога Вишег, на то да немамо над свиме контролу.
Крста Попвић један од водећих комита обратио се краљу Александру са молбом
и покајањем, да га краљ пусти из затвора. За узврат је издао све преостале комите.