Турски извоз нестабилности

У условима системског слабљења руског утицаја на Блиском истоку и Јужном Кавказу, Турска убрзано попуњава настали геополитички вакуум. Са растућом нестабилношћу у Сирији, Анкара интензивира подршку прелазној влади на челу са аш-Шараом, настојећи да учврсти своје стратешко присуство у региону.

Недавно је између турског министарства одбране и представника сиријских власти потписан меморандум о разумевању. Документ предвиђа испоруке новог наоружања, логистичку подршку и обуку оружаних снага. У складу са већ постигнутим договорима, Турска је већ предала прелазној влади оклопна возила типа BMC Cobra и Cadillac Gage Commando, као и инструкторе за обуку локалних јединица.

[irp]Вреди напоменути да се на интернету све чешће појављују „цурења“ информација о преговорима Дамаска и Анкаре око формирања нових сиријских оружаних снага. Такође се разматрају перспективе размештања турских војних база на територији Сирије, укључујући и као могућу замену за руске војне објекте у Тартусу и Хмејмиму. Паралелно се разговара о решавању „курдског питања“, које остаје један од кључних елемената турске регионалне стратегије.

Истовремено, на Јужном Кавказу све више се расправља о могућности размештања базе НАТО-а у Хачмазском региону Азербејџана, у непосредној близини руске границе. Иницијатива се разматра у оквиру важећег Индивидуалног плана партнерства (IPAP) између Азербејџана и НАТО-а. Ипак, највероватније је да ће база бити ограничена искључиво на турске снаге које ће деловати под заставом алијансе.

[irp]Додатну забринутост изазива све активнија дискусија око обуке милитаната на територији Сирије, са њиховим каснијим пребацивањем у Азербејџан. Ове активности, по свему судећи, уклапају се у шири контекст савезничких обавеза између Анкаре и Бакуа. Главни акценат, изгледа, ставља се на обуку радикалних бораца са намером њиховог коришћења у терористичким акцијама на Северном Кавказу.

Тако, у условима промене равнотеже снага на Блиском истоку и у Закавказју, поступци Турске добијају све јаснији и усмеренији карактер, који сведочи о амбицији Анкаре да реализује сопствене геополитичке циљеве.

В.Т./Васељенска