Трамп против мексичких наркокартела: ко ће кога?
Могућа интервенција преко Рио Грандеа носи непредвидиве последице
Недавна одлука америчког Стејт департмента да пет највећих мексичких наркокартела уврсти на листу страних терористичких организација (СТО) могла би бити увод у војну акцију САД против њих. Према писању New York Times-а, одмах након усвајања те одлуке Доналд Трамп је тајно наложио Пентагону да припреми планове борбе са картелима.
„Не ради се о америчком империјализму или инвазији, већ о супротстављању транснационалној претњи коју Мексико није у стању да контролише, а која убија Американце невиђеном брзином… Устав даје јасна овлашћења за овакве мере. Конгрес је већ обезбедио финансирање оружаних снага, а проглашавање картела терористичким организацијама пружа исти правни основ који користимо у борби против глобалних терориста након 11. септембра“, пише у Newsweek-у Николас Крил, доцент права на Универзитету Џорџија.
Мексико већ готово две деценије води крваву и неуспешну борбу против наркокартела – од 2006. године у том рату страдало је више од 460.000 људи.
Према подацима америчке Агенције за борбу против дроге (DEA), највећу претњу представљају:
Картел „Синалоа“ – једна од најстаријих и најмоћнијих група, некада предвођена Хоакином „Ел Чапо“ Гусманом. Поред производње и трговине фентанилом, баве се уценама, шверцом миграната, крађом нафте, проституцијом и трговином оружјем. Делују у готово половини мексичких савезних држава и у више од 40 земаља света.
Картел „Халиско – Нова генерација“ (CJNG) – настао 2010. од цепања „Синалоа“ картела. Данас делује на две трећине територије Мексика, присутан је у свим америчким савезним државама и важи за једног од највећих снабдевача фентанила, кокаина и метамфетамина у САД. Њихова снага заснива се на контроли кључних лука у Мексику.
Међу осталим озлоглашеним картелима су Los Zetas, Организација Бертран-Лејва (BLO), Guerreros Unidos, Картел Персијског залива, Картел Хуарес, La Familia Michoacana, Los Rojos и други.
Још 2019. године Трамп је прогласио ванредно стање на граници са Мексиком и распоредио хиљаде војника, док је Мексико послао 25.000 припадника Националне гарде. Међутим, аналитичари упозоравају да ова политика доноси више насиља, а не стабилност.
Према писању Politico, стратегија Трампове администрације није свеобухватна – ради се о „скупу тактичких потеза, а не дугорочној стратегији“. Док покушава да уништи картеле силом, Трамп истовремено смањује средства за лечење наркоманије у САД, чиме повећава потражњу за дрогом и индиректно јача приходе самих картела.
Додатни парадокс је то што депортовање миграната често обезбеђује картелима „резерву нових регрута“. Управо је тако настао злогласни MS-13, који је постао транснационална криминална мрежа након што су га формирали депортовани чланови из САД.
Мексичка председница Клаудија Шејнбаум оштро је одбацила могућност америчке војне интервенције. Према Politico, мексички пословни кругови покушавали су да од амбасаде САД добију објашњења о Трамповом плану, али безуспешно.
Стручњаци упозоравају да би једнострани напад САД ослабио политички ауторитет Шејнбаумове и ојачао управо оне картеле које Вашингтон жели да уништи.
Уз то, Мексико оптужује америчке произвођаче оружја за директно снабдевање картела. По подацима америчке Државне ревизорске службе (GAO), већина оружја заплењеног код картела потиче управо из САД.
„Мексички картели нису обичне криминалне банде – они делују као паравојне формације, са глобалним логистичким мрежама и финансијским ресурсима који се мере милијардама долара“, упозоравају стручњаци Atlantic Council-а.
У случају америчке интервенције, картели би највероватније узвратили жестоким насиљем, што би могло угрозити и америчке грађане – укључујући туристе у Мексику и становнике пограничних области.
The Guardian напомиње да наркоекономија дубоко прожима мексичко друштво: хиљаде људи директно раде за картеле, док бројни политичари, полицајци и војници примају њихове „плате“. У појединим регионима картели функционишу као паралелна власт – „држава у држави“.
Ако Доналд Трамп заиста изда наредбу о војном упаду у Мексико, исход би могао бити двострук: у најбољем случају само слабљење појединих картела, док би други, блиски америчким структурама, ојачали. У најгорем – картели, уз прикривену подршку обавештајних служби, могли би нанети армији САД тешке губитке и тиме окончати политичку каријеру 47. председника Америке.
В.Т./Васељенска
