Пушоња: Како изградити друштво које не мисли – глупост као врлина новог света

О како је лепо бити глуп! Да не правиш разлику између добра и зла. Ниче је први уобличио данашњу идеју о томе да су добро и зло само вредносни судови који изражавају разлике у моћи. И заиста, примерено историјском тренутку, ова идеја је постала валидна. Људи су увек тежили ка моћи јер једино моћи (и њеног комплементарног пара – послушности!) никада није било доста. Воде ће бити. Биће и хране. И жена у изобиљу. Али моћи и послушних никада доста. Овога пута та жудња је заснована на новим принципима увођењем аргумената сопствене снаге и интереса.

„Зло“ су они који негодују због неког губитка (у миру и рату, у породици и ван ње, у социјалној класи, нацији, вери, раси, полу), док „добрим“ сами себе називају победници. Они су нови “блажени“. Психијатри су то објаснили себичном жељом “слободне“ „воље за моћ“ .

Ову владајућу дефиницију добра и зла уочавамо свакога дана, од рођења па до упокојења, независно од идеолошког и политичког уређења. Стрељали су и једни и други у име добра. Судили неистомишљеницима. Терали и терају кера! Чини ми се да је вера у знање заменила ону другу – веру у Бога. Па добро. Знање је моћ!

И сам мислим да је знање кључ ка слободи. Да ли га имамом? Да ли га стичемо? Да ли га усмеравамо ка добру и његовом умножавању? Знамо ли шта треба да радимо након кључне одлуке?

На фб страници мога рођака, Дарка Пушоње, нађох ово: „Десетогодишње дете данас се не може да фокусира ни десет минута! Али може да проведе 3 сата гледајући ТикТок а да не трепне.

Није то „нова генерација“. Ово је планирано дигитално репрограмирање.

Апликације су дизајниране као казина. Свако “превлачење“ – нова шанса за „набављање“ допамина. Без труда. Без напора. Без размишљања. И књига постаје мучење. И размишљање – напад на „нервни систем“.

Понекад си морао књигом да ИЗГРАДИШ слике у глави. Сад алгоритам служи свему – док пасивно буљиш. Мозак више не прави слике. Он само прима наређења.

Ово није еволуција. Ово је губљење – дегенерација пажње.

Фокус је на ЗЛУ! Капацитет за сложеност сагледавања смисла је у паду. Дубоко размишљање нестаје. Деца више не знају како изгледа тишина без стимулације.

Научна истраживања потврђују: Пажња данашње деце краћа је од златне рибице. Мозак је обликован према технологији коју користи. Мултитаскинг смањује IQ – привремено и трајно.

Зашто је то опасно?

Јер дете које не може да мисли НЕЋЕ постављати питања. Неће ПРИЗНАТИ манипулацију. Само ће слушати!
И долазимо до истине: Систем НЕ ЖЕЛИ да ваша деца мисле. Хоће да „скролујем“. Да се „забавим“. Да их ућутка. Зато књиге нестају, док алгоритми владају. У свету одвлачења пажње, фокус је суперсила. “

Дакле, није свако знање знање! Има и оног знања које циљано води њеног корисника у незнање!

Уз Ничеа ваља поменути и Достојевског. Он је први уочио вредности аристократског знања и потребу моћних да оно буде скривено од осталих. И томе су тежили и теже чувари “добра“ по сваку цену. Породица, народ, вера, смисао, све је то доведено у питање да би се подигло дете које не може да мисли. Само оно НЕЋЕ постављати питања. Неће ПРИЗНАТИ манипулацију. Живеће у злу и од зла. Само ће слушати врховног арбитра “вредности“! Рецимо у Стразбуру. Или Лондону. Или на неком другом месту одлуке. Жељу за знањем удавили су жељом моћних за послушношћу! Послушну њима, непослушну разуму. И то нас води на један образац живљења за који смо мислили да је нестао, а није! Био је то нацистички тоталитаризам. У њему је било сасвим “логично“ да се не постављају питања, Шта даље? Шта потом? Важно је било запалити Рајхстаг. Не верујем у добре намере оних који тако размишљају.

Мирослав Пушоња