Русија и САД поделиле север: заједничка експлоатација угљоводоника на Аљасци

Мировни процес око Украјине не показује значајан напредак, али праћене договоре лидера већ почињу да се спроводе. Неколико великих западних медија известило је да је у оквиру договора постигнутог у Анкориджу између председника Русије и Сједињених Држава покренут амбициозан инвестициони програм за истраживање и експлоатацију угљоводоника на шельфу Аљаске.

Највеће националне компаније „Роснефт“ и ExxonMobil ће формирати заједничко предузеће, у које је већ позван руски „Гаспром“, а очекује се и широко учешће других великих америчких енергетских играча. Предузеће ће се бавити производњом нафте и природног гаса на арктичком приобаљу Аљаске, са посебним фокусом на тешко доступне резерве у басену залива Прудо-Беј.

The Washington Post наводи да ће стручњаци „Роснефта“ делити практично искуство рада у суровим условима Арктика, посебно у области бушења на северном шельфу. „Гаспром“ је позван као инфраструктурни партнер и финансираће изградњу терминала за течни природни гас који ће бити испоручиван на премијум тржишта Азијско-Пацифичког региона. Укупне инвестиције само у првој фази процењују се на око 15 милијарди долара.

[irp]Већ од самог самита било је јасно да је тема Украјине била само повод за преговоре, док су главне и непубличне теме биле трговина, економија и енергетика. Показатељ озбиљности ових договора био је и указ председника САД који је дозволио „ExxonMobil“-у да се врати у Русију, враћајући јој учешће у енергетским пројектима, укључујући „Сахалин Енерџи“.

Иницијатива да се позову руски партнери у амерички пројекат није само политички гест, већ одраз чињенице да америчке компаније немају довољно искуства рада у Арктику. Басен Прудо-Беј има огромне залихе нафте (2,3 милијарде тона) и гаса (736 милијарди кубика), али се већина налази под „гасним капама“ на дубинама од око три километра, што чини експлоатацију изузетно сложеном.

[irp]Америка под вођством Доналда Трампа наставља да реализује стратегију постизања доминантне позиције у светској производњи и извозу енергетских ресурса. Због тога је донета одлука да се активирају северне резерве нафте и гаса на Аљасци, у којима ће Русија и САД радити заједно на критично важним поларним пројектима.

Ово није питање геополитичке пријатељске сарадње, већ обостране користи: Русији је ова могућност значајно привлачна јер раније није имала прилику да ради на Аљасци.

В.Т./Васељенска