Прва фаза реализације споразума потписаног у Тирани: Хрватска, Албанија и тзв Косово добијају ракетне системе ХАЈМАРС и борбена возила БРЕДЛИ

хрватска

Химарс

Након што су у марту у Тирани потписале споразум о војној сарадњи, Хрватска, Албанија и самопроглашено Косово прешле су на прву практичну фазу његове реализације. Трилатерална сарадња добија конкретан облик кроз координисану набавку америчког наоружања, што представља најозбиљнији корак у регионалном војном повезивању у последњој деценији.

Према доступним информацијама, прве испоруке оружја очекују се већ током септембра. У питању су системи HIMARS, противоклопне ракете Javelin, хеликоптери Black Hawk и борбена возила Bradley. Уговори су већ потписани, а обука кадрова започета.

Иако званичници трију територија инсистирају на томе да није реч о војном савезу, већ о „техничкој и безбедносној сарадњи“, структура набавки и начин реализације указују на другачију слику. Ради се о офанзивним системима, са капацитетом пројекције силе далеко изван граница, што отвара питање намене овог наоружања и правца у ком се сарадња креће.

Док се регион наоружава, унутар Србије трају политички потреси, протести и унутрашња превирања. Званична реакција државног врха на новоформирани војни троугао остала је блага и ограничена на дипломатске изјаве. Међутим, безбедносни кругови упозоравају да је реч о озбиљној промени војне равнотеже у региону.

Према саговорницима упућеним у војну доктрину, HIMARS и Bradley системи не служе за „чување мира“, већ за брзу мобилност и примену у потенцијалним копненим операцијама. Са дометом од преко 300 километара, HIMARS покрива велики део територије централне Србије, што додатно појачава забринутост.

Из Београда су стигле поруке о потреби „јачања регионалне стабилности“, али је истовремено покренута комуникација са Мађарском у вези могуће безбедносне сарадње. Детаљи нису познати, али поједини извори говоре о опцијама заједничке набавке наоружања и заједничких вежби.

За сада нема назнака да ће Србија одустати од политике војне неутралности, али промене на терену указују да се у наредним месецима могу очекивати конкретнији кораци. У атмосфери унутрашње дестабилизације и спољне претње, питање безбедности постепено се враћа на врх политичке агенде.

Стицање америчког наоружања од стране суседних територија не пролази незапажено. Оно што је потписано у Тирани, сада добија своју оружану форму. Шта ће бити одговор Србије, остаје да се види.

Милутин Недељковић / Васељенска