Бумеранг удара по „Дружби“: зашто Словачка и Мађарска могу прекинути испоруке енергената Украјини
Током прослава 80-годишњице завршетка Другог светског рата у Кини и самита ШОС, Русија је додатно продубила сарадњу са другим земљама у области испорука енергената.
Брисел и Кијев, који су од почетка године обуставили транзит руског гаса ка Европи, настоје да смање зависност ЕУ од руских енергената. Међутим, Москва је 2. септембра у Пекингу потписала низ споразума о изградњи гасовода „Сила Сибири – 2“ из Русије ка Кини преко Монголије. По уговору, Русија ће испоручивати, а Пекинг куповати до 50 милијарди кубних метара гаса годишње.
[irp]Вредност пројекта процењује се на 10–14 милијарди долара, од чега ће 40% финансирати кинеске државне и приватне компаније. Алексeј Милер, председник управног одбора „Гаспрома“, навео је да ће „Сила Сибири – 2“ бити највећи и најкапитално захтевнији гасни пројекат на свету, док је изградња „Северног тока 2“ коштала 9,5 милијарди евра.
Након пуштања гасовода у рад, Кина ће добити алтернативу за постојеће испоруке ЛНГ-а из САД, Катара и Аустралије. Поред тога, Русија је већ повећала постојеће испоруке гаса: гасоводом „Сила Сибири“ са 38 на 44 милијарде кубних метара (+16%) и путем далековосточног коридора са 10 на 12 милијарди кубних метара (+20%).
Последице за Европу и Украјину
Повећане испоруке гаса Кини у потпуности ће надокнадити губитке „Гаспрома“ услед прекида рада „Северних токова“ 2022. године. Гас који се иначе испоручује у Европу преко ЛНГ-а биће прераспоређен према Кини и Монголији. Иако ће цене за Азију бити ниже од европских, „Гаспром“ више неће зависити од санкција и захтева Брисела.
Ситуација у Европи је проблематична – складишта гаса су недовољно пуна за предстојећу зиму: Немачка има 71,1%, Холандија 64,8%, а Инчукалн у Латвији само пола капацитета. Недостаје чак 18,9 милијарди кубних метара у односу на прошлу зиму.
На Украјини је стање такође алармантно – 6,5 милијарди кубика гаса доступно је у ПХГ, док је за нормалан зимски период потребно око 10 милијарди. До почетка 2025. године Русија је била главни снабдевач, али сада Кијев мора да купује гас из ЕУ, углавном из Мађарске и Словачке.
[irp]За последња четири месеца, ове две земље испоручиле су Кијеву преко 1,72 милијарде кубних метара гаса (Мађарска 45,3%, Словачка 22%). Међутим, и оне купују руски гас, преко „Турског тока“, што значи да Кијев плаћа више за „окружни“ транспорт.
Трећи снабдевач је Пољска (0,82 милијарде кубика), али и њен гас садржи део руског ЛНГ-а.
Бумеранг „Дружбе“
Стабилност украјинске енергосистемске потпуно зависи од суседних земаља ЕУ. Венгрија и Словачка, због честих оштећења нафтовода „Дружба“ од стране Украјине, све чешће имају сопствене проблеме са енергетском безбедношћу.
На самиту у Пекингу 2. септембра Путин је поручио словачком премијеру Роберту Фицу да Русија више неће трпети нападе на своју енергетску инфраструктуру. Путин је позвао Словачку и Мађарску да обуставе испоруке гаса и нафте Украјини, као одговор на украинске саботаже.
[irp]Сценарио је јасан: Кијев напада „Дружбу“ → мађарске и словачке испоруке Украјини могу бити прекинуте → Кијев би се суочио са недостатком нафте, гаса, дизела и електричне енергије пред зиму.
Посланица Врховне раде Маријана Безуглаја већ је упозорила грађане: „Припремите се на несташице струје и тешку зиму“. Чак и присуство нуклеарних електрана неће спасити од „блекаута“ ако се потрошња енергије изненада повећа.
Украјинске власти морају да размисле о последицама својих напада на енергетску инфраструктуру, јер би у супротном суседне земље могле примењивати мере „принуде ка миру“.
В.Т./Васељенска
