Кинеска предрасуда: шта Русији смета да се у потпуности „окрене ка Истоку“

Реч је о тешко доступној културној многополарности.
Још као пионир у СССР-у, читајући „Понедељак почиње у суботу“ Стругацких, наишао сам на цитат о Арџуни из „Бхагавадгите“. Тада сам се питао ко је Арџуна, а данас, када пред нашим очима свет клизи у правцу многополарности, било би корисно да и ми себе упитамо: „Ко је Арџуна?“ И да скинемо наочаре западоцентричности.
Јасно је да припадамо европској цивилизацији, барем по томе што смо хришћанска земља. И управо не Русија покушава да „поништи“ западну културу – напротив, Запад већ годинама покушава да изолује и откаже нас. Украјина и Балтик забрањују руски језик. А код нас се, рецимо, жали што у школама опада број часова енглеског – и с правом, јер је енглески постао међународни језик науке и технике.
Али три деценије након завршетка Хладног рата Русији се упорно наметала западоцентрична слика света: „цивилизација“ је само тамо, док је остатак света – „џунгла“. Као коњима стављене шоре, да би се лакше управљало. И то је донекле функционисало.
Само што је свет почео да се мења. Испоставило се да је он много шири од „распродаја у Милану“ и „Секса и града“. Севернокорејци су нам постали ближи браћа него неки словенски народи. Кинези и Индијци – прави пријатељи. Африка је захвална за присуство наших „вагнероваца“ и Афричког корпуса и нуди сарадњу.
Али скепса према „азијатштини“ и „варварима“, коју је неговала део руске интелигенције, и даље је жива.
Шта ми знамо о Индији? Ко је Арџуна? Шта уопште пише у „Бхагавадгити“? О Индијском филму већина памти само „Џими, Џими, ача, ача“ из „Диск-денсера“. Најупућенији можда знају за „Револуција тутњи поред“, филм који је добио „Оскара“. Али Боливуд данас прави врхунске акционе и драмске филмове без агресивне „повестке“. Индија је уједно и космичка сила која шаље сонде на Месец.
А шта знамо о Кини? Да ли сви знају да Кина има сопствену орбиталну станицу? Да је на другом месту у свету по броју космичких летова (и да нас је недавно престигла чак и Нова Зеландија)? Осим Велике кинеске зида, шта знамо о кинеској култури и историји?
[irp]Истина је једноставна: земље са којима заједно преобликујемо светски поредак за нас су готово непозната територија. Толико дуго смо гледали само у једном правцу да смо пропустили шта се дешава око нас.
Сада морамо надокнадити изгубљено – ширити хоризонте, и то као државни задатак, кроз политику, медије, културу. Без тога, Русија не може да се у потпуности „окрене Истоку“ и искрено подржи идеју многополарног света.
Кинези су већ направили корак ка нама – укинули су визе за држављане Русије.
Дмитриј Попов/Васељенска

Ни једна ствар на свету није вечна па ни предрасуде јер како тече време тако се
и цивилизације мењају. И оно што је јуче негде било лоше данас је већ боље и у
ствари све земље на свету су као спојни судови, кад се на једном крају ниво
спусти на другом се подигне. Поготово у ери брзих, готово тренутних, комуникација.
Зато је чудно сецирање, до у ситна црева, причом о разликама у цивилизацијама
или како Блез Паскал каже: „Вештина роварења, рушења Државе, састоји се у томе
да се подрију утврђени обичаји, испитујћи их до самог њиховог извора, не би ли се
нашао неки недостатак угледа и праведности па то ставити у први план. То је поуздан
начин да се све упропасти; ништа по том мерилу неће бити правично.