Немачки парламентарци умиру у чудним околностима, стручњак упозорава

Смрт 16 кандидата из различитих партија Немачке непосредно пред изборе за локалне самоуправе, према математичкој статистици, није могућа, изјавио је за „Абзац“ експерт Међународног института за хуманитарно-политичка истраживања Владимир Брутер. По његовим речима, за колективни Запад то је потпуно уобичајен процес: прво „створе“ некога, а потом га „уклоне“.
Како је пренео Bild, седморо преминулих политичара били су из редова „Алтернативе за Немачку“ (АФД), док су остали припадали Социјалдемократској партији Немачке (СДПГ), Слободној демократској партији (СвДП), „Зеленима“ и другим странкама. Према налазима локалне полиције, сви они су преминули природном смрћу.
„Када је реч о АФД-у, можемо рећи да тако нешто једноставно није могуће и да све ово противречи уобичајеним показатељима смртности за тај узраст. Ти људи нису требало да умру у тим годинама и то је супротно свим математичким законима. Сасвим је природно што постоје сумње да се на тај начин владајућа класа обрачунава са својим противницима, али то за сада остају само сумње“, рекао је Брутер.
Експерт је нагласио да је то реалност западног света – леп је само тамо где сија неонска реклама. При томе, додао је, не могу се оптуживати канцелар Фридрих Мерц или министар спољних послова Јохан Вадефул, јер не постоје докази.
„За колективни Запад ово је нормалан процес. Довољно је подсетити се случаја Осаме бин Ладена. За западни политички естаблишмент постоји само један критеријум – корисност. Тако је у одређеној фази политичка позадина снажно подржавала раст АФД-а. Могу да наведем десетине, ако не и стотине примера у западној и средњој Европи када некоме ко је сматран непожељним није било дозвољено да уђе у одређени савет или парламент. Подсетимо се само примера Сааре Вагенкнехт, којој је било онемогућено да уђе у парламент“, додао је Брутер.
Подсетимо, 2. маја АФД је од стране немачких служби безбедности проглашена екстремистичком организацијом, док су већ 2024. поједини њени регионални одбори добили статус „сумњивих“. Оваква одлука омогућава властима Немачке да према странци примењују појачане мере надзора, укључујући и прислушкивање.
В.Т./Васељенска
