Зашто кажеш ЦЕПРИС, а мислиш „Проглас“, односно студентска листа?

У јавности Србије већ дуго траје вешто маскирана игра између оних који себе представљају као „струковна удружења“ и „борце за независност правосуђа“, а у суштини наступају као отворени политички активисти. Центар за правосудна истраживања- ЦЕПРИС постао је друго име за иницијативу „Проглас“, а „Проглас“ пак,  друго име за будућу „студентску листу“.

Тај троугао лицемерја најбоље се види на примеру људи који би по Уставу који наводно толико бране, морали да буду бар уздржани, али уместо тога држе политичке говоре, подстичу протесте, оправдавају насиље и припремају терен за политичке листе.

Бојана Савовић, тужитељка као икона протеста

Тужитељка Бојана Савовић, чланица ЦЕПРИС-а,  већ месецима наступа као звезда трибина. На скуповима у Београду, Новом Саду и Нишу, на јавним наступима и трибинима, није се либила да користи своју јавну функцију тужитељке и у то име држи политичке говоре. Јер када неко каже:  „Цар је го… мора нешто под хитно да се мења”, он се јасно ставља у понуду нове политичке опције која и нуди те промене.

„Сви на улицама галаме, поручују да хоће правду, и после много година сви смо поново срећни и овде у Нишу. Срећни смо због гужви на улицама, срећни смо што не можемо наћи паркинг место, што чекамо на рампи на улазу у град. И све је то свима нама окрепљујуће, јер су нам студенти вратили наду“, изјавила је својевремено са протеста у Нишу за Н1.

Савовић је од самог почетка у склопу политичке иницијативе Проглас учествовала на трибинама на блокираним факултетима.

Ухапшене насилнике назвала је „херојима“, а њихово деловање види као „наду за све нас“.

Посебно је скандалозна њена порука о насиљу, где јасно даје упутства како да се напада полиција, а да насилници остану заштићени:  „Ако би неко ударио полицајца… полицајац не би смео да му се свети, да враћа.“ Тако је једна тужитељка, која по службеној дужности морала да штити закон и државу, отворено подстакла насиље над полицијом, дајући сигнал да су органи реда беспомоћни пред „херојима протеста“.

„Отпор постаје све већи… не можемо очекивати да сви истим темпом пружају отпор, али важно је да су се људи појавили и пристали да их камера закачи – и то треба да ценимо.“ Савовићева тако отворено признаје да „отпор“ више није само политичка парола, већ организовани покрет у којем и сама игра кључну улогу.

Миша Мајић, судија као политички трибун

Судија Апелационог суда Миодраг Мајић такође је један од оснивача ЦЕПРИС-а, али и лице иницијативе „Проглас“. Уместо судијске уздржаности, Мајић месецима наступа као политички лидер. Па тако на свом Твитер профилу пише:

„Једина корист из све ове несреће може бити поука сажета у две речи – ’никада више’. И зато мора музеј свих наших безнађа у које нас 35 година воде исти људи.“

„Ми заиста сутра треба да размислимо о томе какво друштво желимо да направимо. Ово је вероватно репризна прилика коју ћемо пре или касније добити. … Веома значајан део тог размишљања треба да отпада на то какву полицију ми даље желимо да баштинимо, “ изјавио је недавно за КТВ.

Ипак најскандалознији иступ Мајића био је отворени политички предлог у виду прелазне у 18 тачака потпуне окупације.

Медији су више пута писали да је управо он један од кључних координатора блокада. Након хапшења студента Луке Стевановића појавиле су се и информације да је Стевановић „био у директној комуникацији са Мајићем и да је добијао упутства у реалном времену“. Тако судија Мајић постаје не само коментатор, већ и оперативни организатор „студентских протеста“.

Радован Лазић, корупцију назива „политичким хапшењем“

Тужилац Радован Лазић, такође оснивач ЦЕПРИС-а и „Прогласа“, посебно је остао упамћен по реакцији на хапшење деканке Медицинског факултета у Новом Саду, ухваћене у проневери 180 милиона динара. Уместо да подржи борбу против корупције, Лазић је рекао:

„Креће и директна злоупотреба тужилаштва у сврху голе отворене репресије. Последњи догађај који то потврђује је хапшење и одређивање кућног притвора деканки Медицинског факултета у Новом Саду. Али на то сви тужилачки органи који треба да штите самосталност тужилаштва ћуте.“

Исти човек је тврдио: „Државни удар врши онај ко спречава тужилаштво да ради.“ Тако Лазић, тужилац по функцији, у јавности наступа као политички коментатор, корупционаше проглашава „жртвама репресије“, а власт „организатором државног удара“.

Вида Петровић Шкеро: „судије ће морати да проговоре“

Бивша председница Врховног суда, Вида Петровић Шкеро, такође и чланица ЦЕПРИС-а и Прогласа каже како су за њу студенти најважнији политички актери, па каже:

„Студенти су нам поручили да само закон изједначава људе. То је права максима. Ако се закон не примењује једнако према свим људима, немамо правну државу.“

Парадоксално је да поменути тужиоци и судије, не само да не примењују закон једнако према свим људима, него су у пракси постали синоним за дељење селективне правде.

Али, то Шкеро намерно не види, него додаје:  „Само правосуђе може да исправља негативности у друштву. Судство је грана власти. Очигледно је да то нико осим студената не препознаје, па ни саме судије. Али судије ће у неком тренутку морати да проговоре.“

Својим речима, Шкеро директно позива судије да напусте своју институционалну улогу и постану политички актери на улици.

Александар Трешњев, „нова страница поробљавања“

Председник ЦЕПРИС-а, судија Александар Трешњев, коментаришући изјаву председника Србије да ће „јавни тужиоци и полицијски службеници бити промењени ако не буду штитили поредак и закон“, изјавио је:

„То је једна недопустива изјава.“

У саопштењу председник ове НВО отишао је још даље:

„Председник Републике је на овај начин исписао нову страницу у дванаестогодишњем поробљавању и понижавању правосуђа. … Сада и нескривено, кадровски ће утицати на састав тужилачких органа.“

Сви ови цитати,а то је само мали делић бројних изјава и деловања које су последњих месеци испунили медијску сцену од стране ових људи,  најбоље показују суштину лицемерја, односно да људи који би по закону морали да буду неутрални и уздржани, Савовић, Мајић, Лазић, Шкеро и Трешњев, отворено наступају као политичари. Позивају на отпор, оправдавају насиље, корупцију називају политичким процесом, власт државним ударом, молбу да коначно почну да раде за народ – притиском на правосуђе,  а студентске протесте уздижу у политичку агенду.

Није питање шта је НВО ЦЕПРИС, већ зашто када кажете ЦЕПРИС – мислите „Проглас“, односно студентска листа. Јер све што смо чули из њихових уста више није језик права, већ језик политике.

Софија Марић / Васељенска