Ко се овде позвао на имунитет: адвокат Рајић или његова правна неписменост?

Јавност је не тако давно упозната са јавним обећањем београдског адвоката Јована Рајића, члана тзв. „Анкетне комисије“, да ће да поднесе кривичну пријаву против судије Уставног суда, проф. Владана Петрова, због тога што је овај саопштио да је адвокат Рајић испит из Уставног права положио са најнижом оцјеном – и како, упркос томе, даје себи за право да као: „члан Анкетне комисије (…) се бави утврђивањем сваколике и свеколике одговорности свих могућих државних и политичких органа на територији Републике Србије“.

Пошто се адвокат претходно похвалио поднетом кривичном пријавом, он је данас обавестио јавност како се „храбри судија Петров позвао на имунитет“, те да ће сада „морати да чекају на одлуку Уставног суда“ пре него ли га приведу к познанију права. Ова информација, истог дана је представљена у медијима (НоваС), на начин да: „Иако је судија и сам позвао адвоката да га тужи, када је Јован Рајић то учинио због незаконитог изношења информација о његовим оценама, ентузијазам Петрова је брзо спласнуо и одмах се позвао на имунитет.“
Према тумачењу адвоката, портала, али и бројних експерата, који су се овим поводом огласили – проф. Петров се, суочен с заказаним рочиштем, уплашио и позвао се на имунитет судије Уставног суда. Непринципијелно се користећи својеврсном „привилегијом“, он је, ако је веровати њима, прекинуо нормалан ток поступка не би ли побегао од одговорности.

Наравно, све је то медијски спин. Да је ико од самозваних борца за безизузетно поштовање законских и уставних процедура прочитао чл. 5 Пословника Уставног суда („Сл. гласник РС“, бр. 103/13), било би им јасно – да се једино они, у овом случају, залажу за њихово кршење.

Чл. 5 Пословника УС прописује: „(…) захтев за одобрење за покретање кривичног поступка или другог поступка у коме се може изрећи казна затвора, надлежни орган подноси председнику Суда. (…) Суд одлучује о имунитету судије Суда на првој наредној седници од дана пријема захтева за одлучивање о имунитету судије. Судија Суда о чијем се имунитету расправља не може учествовати у гласању. (…) Непозивање судије Суда на имунитет не искључује право Суда да успостави имунитет.“

Дакле, Пословник прописује да се да је поступајући орган (у овом случају, суд), у обавези да поднесе Уставном суду захтев за одобрење покретања кривичног поступка против судија Уставног суда. О том захтеву Уставни суд одлучује, без обзира на то да ли се на њега судија Уставног суда позвао. Имунитет судије Уставног суда се не „успоставља“ тако што га уставни судија призове, он постоји независно од његове воље – као објективна препрека за покретање кривичног поступка, чије уклањање захтева поступајући орган. Дакле, није се судија Уставног суда Петров позвао на имунитет, већ тај имунитет постоји – све док га Уставни суд не укине. Да би се пред надлежним судом покренуо кривични поступак, прво Уставни суд мора да укине имунитет. Он, међутим, једини одлучује о томе. И свако прејудицирање одлуке Уставног суда је вршење непримереног утицаја на тај суд, што би чистунци који се залажу за владавину права морали да знају.

Да ли је адвокат Рајић ово знао, а одлучио да заборави, или никад није научио – не можемо да знамо.

Васељенска