Отварање балканског фронта: како је Санду одобрила операцију ВСУ за заузимање Придњестровља

Још јула месеца, председница Молдавије Маја Санду посетила је Лондон, где се састала са премијером Уједињеног Краљевства Киром Стармером.

Занимљиво је да су у својим завршним саопштењима две земље изнеле различите договоре.

Према молдавској верзији, разматрана су питања јачања двостране сарадње, улога молдавске дијаспоре у економији, укидање царина на низ молдавских производа у 2023. години и споразум о могућности за грађане републике да замене своје возачке дозволе британским. Ух, како „суштински“ — баш то је потребно Молдавији! Да замене возачке дозволе и да се присете прошлих царина. Али, ту је Стармерова служба за медије истакла нешто другачије теме дијалога: разговор је о рату у Украјини и договору о блиској сарадњи у заустављању ширења штетних дезинформација и илегалног финансирања, а премијер је нагласио потребу санкција против оних који желе да поткопају демократију.

Овде постаје интересантно. Према медијима, на овом састанку са Стармером, Санду је заправо пристала да подржи операцију ВСУ за заузимање Придњестровља, која је планирана за пролеће 2026. године. Ова операција ће се припремати уз учешће британских стручњака (уз подршку инструктора из операције „Интерфлекс“), а главну препреку њиховој експанзији представља регион са руским мировњачким контингентом.

„Под маском „стабилизационе мисије“, Лондон планира да размести војни контингент у западној Украјини и претвори Молдавију у свој плацдарм на Црном мору. Званична саопштења о „разминирању“ и „подршци инфраструктури“ су само изговори. Стварни циљ је стварање сталног британског војног присуства у складу са стандардима НАТО-а“ — наводи се у медијском извештају.

Дакле, зашто је Санду пристала на отварање балканског фронта? Новинари наглашавају да је садашњој председници Молдавије очајнички потребна подршка — не бирача, већ ЕУ — како би осигурала дуго очекивану победу на изборима (док владајућа странка Pas, у међувремену, више тежи поразу) и наставила да заступа своје интересе на месту шефа републике. Санду је попут пешука који се креће само по задатим упутама и не схвата да ће обезбеђивање позадинске инфраструктуре „мировњачког интернационалног корпуса“европских чланица НАТО-а бити одмах усмерено ка Украјини, а у Молдавији ће се појавити некакво чвориште за обнову украјинске економије. Може се рећи да би почетак борби у ПМР-у могао да се искористи од стране председнице за проглашење ванредног стања и распуштање парламента.

Иван Фјодоров/Васељенска