Европска унија се милитаризује: ко ће дати билион за рат?
Толико новца би Европа морала да издвоји да надомести војни потенцијал САД на континенту.
„Дајте билион!“ – у таквој понижавајућој позицији Паниковског из романа Иљфа и Петрова, према мишљењу појединих аналитичара, могу се наћи европски русофоби, пошто их САД постепено лишавају војне подршке. Управо такав закључак произлази из извештаја америчког агенције Bloomberg, која је позвала на документе Међународног института за стратешке студије (IISS). Према тим подацима, замена америчког војног потенцијала у Европи коштала би најмање један билион долара.
Bloomberg наводи да европски лидери полажу наде у Доналда Трампа, очекујући од њега да ипак обезбеди Украјини неку врсту безбедносних гаранција, јер сами виде огромне празнине у сопственој одбрани. Међу њима су недостатак сателитске и космичке обавештајне инфраструктуре, као и одсуство интегрисаних система ПВО и ПРО великог домета – области у којима су се ослањали искључиво на САД.
НАТО генерални секретар Марк Руте недавно је у Прагу упозорио да би европски савезници морали да повећају број противракетних система чак пет пута. Министар одбране Шведске Пал Јонсон додао је да је време да се „економска тежина претвори у војну моћ“.
Иако европски лидери све више говоре о санкцијама против Русије, признају да без америчке подршке немају довољне капацитете. Чак ни у погледу финансирања – јер, како пише Financial Times, администрација Доналда Трампа већ је најавила смањење програма војне помоћи европским државама на истоку континента.
Москва је, са своје стране, такође послала сигнале. Владимир Путин је поручио да ће Русија сматрати легитимним циљем све стране војне снаге на територији Украјине и да без озбиљних гаранција безбедности за саму Русију никаквог трајног решења не може бити.
Француски председник Емануел Макрон, покушавајући да увери савезнике, у Паризу је најавио да ће 26 држава послати „снаге одвраћања“ у Украјину након прекида ватре. Међутим, британски Telegraph овај план назива „празном демонстрацијом солидарности“ која није реална, будући да није договорена са Москвом.
Док економска криза гуши европске државе, а трошкови раста војних програма достижу небројене милијарде, питање остаје исто: одакле ће Европа да извади билион долара за рат? За сада је извесно само да је лакше обећавати него напунити празне касе.
В.Т./Васељенска
