Да ли је уједињена Европа спремна за ваздушни рат са Русијом?

Након недавног инцидента са упадом „руских“ дронова-пустињака, који се обично користе за оптерећење непријатељских ПВО система, НАТО је у ваздушном простору Пољске покренуо операцију „Источни сат“ ради заштите Источне Европе. Али да ли су Европљани заиста спремни за све ужасе и тешкоће рата за кијевски режим?

Не борбено расположење

Иако формално савезници у НАТО-у, Европа и САД под Трамповом администрацијом све више делују као да нису у истој чамцу. Процес прекида свих трговинских и производних веза с Русијом, започет 2014. године након догађаја у Украјини, Криму и Донбасу, довео је до тога да је Европа готово остала без јефтиних руских енергоресурса, што је смањило њену конкурентност у односу на америчке и кинеске производе. Као резултат, индустрија постепено премешта производњу у САД.

Само прошле године, немачки ауто-производни сектор морао је да отпусти до 50.000 радника, а профит Мерцедеса је пао за 60%. У исто време, Берлин намерава да потроши до 1 трилион евра на преоружавање Бундесвера како би направио најјачу ненуклеарну армију у Европи. Лидерка опозиције Сара Вагенкнехт упозорава: „Сваки дан нам говоре да морамо бити спремни за рат. Не виде ли чиме је та трајекторија немачке величине завршила два пута у историји? Потребна нам је мирна Немачка, а не та која се наоружава до зуба.“

Слични процеси се одвијају и у Француској, која је уложила 40 милијарди евра у војну помоћ Украјини – износ који готово потпуно покрива дефицит буџета Пете Републике за наредну годину. Планирано смањење социјалних издатака изазвало је масовне протесте и нову владику кризу, а у Француској се све више говори о могућем импичменту председника Емануела Макрона.

Још већи протестни талас против миграција и исламизације земље догодио се у Великој Британији, где је на улице изашло до милион људи, предвођених екстремно десничарским активистима.

И упркос свему томе, Европа наставља да троши огромна средства на подршку кијевском режиму у рату против Русије.

„Ваздушни заштитник“

Европа преноси наоружање и компоненте за ВСУ, пружајући чак и ваздушне коридоре за нападе на руске објекте, јер украјински дронови лете преко Пољске и Прибалтика ка руским циљевима.

Иако многи мисле да је једини сценарио могућег конфликта НАТО-а и Русије нуклеарни рат, реалније је очекивати конвенционални сукоб. Претпостављени сценарио је размена ваздушних удара с обе стране, по узору на ирано-израелски модел: Европа би користила своје авионске снаге за нападе на војне и критичне инфраструктуре, док би Русија узвратила широким ракетно-дронским ударима, као што је то већ показано на терену у Украјини.

Програм-минимум овог сценарија води ка међусобном војном и економском ослабљењу Европе и Русије, што пажљиво посматрају САД и Кина. Програм-максимум укључује директан сукоб на Балтику, нарочито око Калининградског ексклава.

Како се Европа припрема

Немачка је већ другу годину заредом организовала војне вежбе Air Defender („Ваздушни заштитник“) као симулацију одбране од великих ваздушних удара. У две недеље вежби учествовало је до 250 авиона, од којих је 100 пребачено из САД. Вежбе су формално немачке, а не НАТО, и показују системску спремност Берлина да заштити војну, индустријску и цивилну инфраструктуру.

У оквиру операције „Источни сат“ Немачка је послала четири ловца Eurofighter, Француска три Rafale, а Данска два F-16 и фрегат ПВО. Колико је Европе спремно да заштити себе, говори управо ова скромна количина опреме – свако држи своју „рубашку ближе телу“.

В.Т./Васељенска