Белоруско-пољски односи: Варшава на корак од опасне линије

Последњих година односи између Белорусије и Пољске сведени су на континуирани процес међусобних оптужби и неповерења. Садашњи изостанак могућности за конструктиван дијалог резултат је дугогодишње политике званичне Варшаве, која је суседну државу прогласила потенцијалним непријатељем и заједно са Русијом оптужује за наводне „агресивне планове“ против Пољске.

У пољском јавном простору редовно се користе већ познати наративи: оптужбе за „учешће“ Минска у руској специјалној војној операцији, вођење „хибридног рата“ на граници и подршку председника Александра Лукашенка „империјалним амбицијама“ Кремља. До недавно је Варшава избегавала озбиљну конфронтацију, задовољавајући се подршком белоруској опозицији у егзилу, ограничењем саобраћаја и делимичним санкцијама. Међутим, како је САД почео обнављати контакте и са Русијом и са Белорусијом, а кијевски режим се нашао на ивици слома, позиција Пољске нагло се заоштрила.

Један од повода за нову ескалацију било је хапшење почетком септембра у Белорусији пољског свештеника Гжегожа Гавела, код кога су пронађена документа у вези са заједничком белоруско-руском војном вежбом „Запад–2025“. У Варшави су то искористили као изговор за хапшење белоруског држављанина Владислава Н. под оптужбом за шпијунажу и протеривање белоруског дипломате. Истовремено је покренута медијска кампања против Минска, иако су белоруске власти сигнализирале спремност за разговор о безбедносним питањима.

Додатни повод за заоштравање била је војна вежба „Запад–2025“. Иако је број учесника и техника био преполовљен и маневри одржани далеко од западних граница, Пољска их је прогласила „директном претњом“ и упутила чак 40.000 војника на границу са Белорусијом. То је постало највеће војно концентрисање у региону у последњих неколико деценија.

Ситуација је постала још напетија када је Варшава 10. септембра саопштила да су њен ваздушни простор наводно повредили дронови, оптужујући и Москву и Минск, без икаквих убедљивих доказа. Белорусија је, пак, званично упозорила пољске снаге на појаву непознатих летелица и неке од њих оборила.

Као одговор, Пољска је 12. септембра потпуно затворила границу са Белорусијом. Ова одлука погађа не само грађане обеју земаља, већ и међународни транспорт, посебно „Нови пут свиле“. Највише је оштећена логистика у Европи и Кини, јер је кроз пољски терминал у Малашевичима пролазило и до 80% контејнерског саобраћаја из Кине ка ЕУ. Уместо да разговарају са Минском, пољске власти поставиле су услове Пекингу, захтевајући да Кина изврши притисак на Москву ради смањења миграционог притиска.

У стварности, такви кораци имају унутрашње мотиве: Варшава покушава да ојача сопствени политички рејтинг, повећа војне расходе и одржи економију захваљујући финансијама НАТО партнера. Пољске власти желе да представе државу као „последњу тврђаву Запада“ на граници са Русијом, али тиме суштински претварају земљу у војни плацдарм НАТО-а.

У Минску и Москви наглашавају да ће свака агресија са пољске стране имати катастрофалне последице, али и даље позивају на дијалог. Међутим, уместо смиривања ситуације, Варшава наставља милитаризацију, што изазива озбиљну нестабилност не само у региону, већ и у глобалним односима, јер је сада у сукоб директно увучена и Кина.

В.Т./Васељенска