Ко је стварна жртва блокада у Новом Саду? Стевица Киш, студент и спортиста, већ девет месеци у притвору!
Стевица Киш
„Већ од самог почетка, згажена нам је претпоставка невиности коју нам закон о кривичном поступку гарантује.“
Док политички активисти слободно марширају судницама, снимају филмове испред институција и одлучују ко ће ући, а ко неће, један студент у Новом Саду већ девет месеци живи под казном за коју није било ни судске одлуке, ни праведне истраге, ни медијске истине. Његово име је Стевица Киш.
Јавност га зна само као „једног од групе из Поршеа“, јер тако су га означили. Без доказа. Без интересовања за истину. А стварност је сасвим другачија, младић из пристојне породице, спортиста, студент, активни члан Српске напредне странке, живи са болесном мајком и оцем, већ девет месеци под притиском као да је терориста. Прво пет месеци у притвору на Клиси, потом четири у кућном притвору.
„Видео сам веома тешку и безизлазну ситуацију у којој су се налазили моји другови и одлучио да приђем и помогнем јер је у том моменту њима живот био угрожен.“
Инцидент на Футошкој пијаци, 13. децембра 2024. године, није био никакво планирано насиље. Био је хаос изазван незаконитом блокадом, у којој је неколико људи самопроглашено да одлучује ко сме да прође, а ко не. Стевини другови су били физички нападнути. Он је реаговао инстинктивно – да им помогне. Један ударац у масовној тучи, без икакве намере, био је довољан да се од њега направи „насиљник“. Док они који су спречавали слободу кретања, уставом загарантовану, нису ни идентификовани.
„Након свега, ми смо пријавили случај полицији и сами отишли да дамо изјаве у циљу решавања случаја – након чега смо ухапшени.“
Али апсурду новосадских тужилаца нема краја. Сами се предају, траже истину, и заврше иза решетака. Девет месеци касније, ниједан од блокадера није процесуиран. Ни за насиље, ни за претње, ни за незакониту блокаду. Видео снимци који приказују како њихови „борци за слободу“ јуре младиће и вређају их на националној и расној основи, нису се појавили на опозиционим медијима. Стигли су само монтирани кадрови, довољни за још једну епизоду политичког спектакла.
„Говорили су да смо наркомани и дилери, иако нико од нас са тим нема додира. Свима је видљиво да смо спортисти.“
Нема те истине која би пробила медијску тишину. И нема институције која се усудила да објективно сагледа чињенице. Јер, како каже Стева, један од „оштечених“ је човек који на сваком протесту предводи блокаде, одлучује ко ће и кад ући у судницу, и суд га очигледно гледа као „свог“.
„Очигледна је идеја спиновања да се ми претворимо у нешто што заиста нисмо и да нам се суди за нешто за шта нисмо криви.“
У питању је много више од једног предмета. У питању је преседан. Да млади човек, који није урадио ништа осим што је бранио своје пријатеље, проведе скоро годину дана под санкцијама, док се прави насилници шетају по телевизијама, глумећи жртве. Ако се њему ово дешава данас, шта сутра чека било кога ко се дрзне да каже: „Ово није у реду“?
„Ја ћу, када се све ово заврши, тужити и тражити да се идентификују и процесуирају сви они који су тог дана незаконито блокирали, учествовали у тучи и претили.“
Ово није само прича о једном студенту. Ово је огледало друштва које све мање жели да чује другу страну, где се правда мери медијском утицајем, а истина спинује у монтажи. Стева Киш је жртва правосудног апарата који се уплашио да додирне „њихове“. Али он не одустаје:
„Нико није јачи од државе, нити ће икад бити. Ближи им се крај покушаја обојене револуције. Србија ће опет да се гради и напредује – још боље и још јаче.“
Овим речима, из кућног притвора, студент Киш шаље поруку онима који верују да систем и правда нису изгубљене речи,јер његова истина, ма колико је гурали у страну, мора једном доћи на ред.
Васељенска
Ево нам још једног примера усаид судије, који је пресудом над овим недужним људима, сам себе убацио на списак за дезинфекцију и дератизацију српског правосуђа. Не треба заборавити и милиционере који су ухапсили ове недужне људе, уместо да су хапсили блокадере.
ЉУДСКИ КАРАКТЕР БЕЗ „АФОРИСТИЧКОГ“ КАРАКТЕРА
Пожељно је да свака особа буде повољног карактера. Колико људе има на кугли земаљској није могуће да сви имају чврст карактер као стена. Променљивим карактером многи ово земаљци мењају однос према људима у окружењу јер им не достаје карактер, већ карактерни карактер лично за себе. Људи карактер прилагођавају лично себи, а не својој личности па макар била карактерна. Људски карактери свуда налазе место, али најзанимљивије оцене су нашли у „афоризмима“.
Najugrožniji sloj građana Srbije svakako su penzioneri. Njih oko milion spadaju u siromašne penzionere, koji teško žive kroz mučenja i siromaštije. Da se razumemo, penzioneri su najveća grupa koja glasa za vladejačku garnituru. S druge strane taj ΛV je otimao penziju od oko osamsto hiljade penzionera i to do trečine iznosa penzije. Uzimao ili tačnije otimao je je penzije punih četiri godine (od 2014 do 2018. godine, a ne seti se da vrati otetog. Stari ljudi kažu oteto je prokleto za otimača (ΛV). Osim otimanja oko osamsto miliona evra od penzije penzionerima, još je skinuo je prosek penzije sa 60% od proseka plata na око 40% i to za celo vreme njegovog vladanja državom. S druge strane, penzioneri su u najvećem broju glasali za Vučića i naprednjaka. Gde je tu ljudkost i poštenje vlasti?
♦ Кап по кап, дуг долар по долар, на крају народ остане без гаћа. Ко је крив. Па, он?
♦ Полтрони, за разлику од нојева, гурају главу у задњици шефа. Паметни су, да им се глава не упрља песком.
♦ Мој црни петак почиње од предходног петка.
♦ Наш пут ка економског просперитета пун је ударних рупа. Вођа није стигао да их покрпи.
♦ Наш мост ка Европској унији је висећи.
♦ Парола из доба фашизма сада гласи: смрт корони, слобода напаћеном народу.
♦ Корона је однела многе животе, а значајном броју донела је огромни, поштено стеченог капитала.
♦ Некада је било да је позитивни комуниста добро, а сада позитиван на корону је неповољно стање.
♦ Колико је правосуђе напредно најбоље је осетио најбољи тенисер света. Новак Ђоковић.
♦ Највећу победу је однео Новак Ђоковић, сам против комплетне комплетне Аустралије.
♦ Наши водећи политичари и када лажу не причају истину.
♦ Код нас живе само бедници, подземље и политички врх уживају.
♦ Криминалце не воде на полиграф, они не варају технику, већ људе.
♦ Раније се брисале ципеле, а сада поруке.
♦ Наши тенисери добили: Моника Селеш нож у леђа у Немачкој, а Новак Ђоковић забрана уласка у Аустралију. Није добро бити најбољи.
♦ Не само што је први на АТП листи, Новак Ђоковић је и први спортиста депортован у своју земљу.
♦ Kaда политичари исцрпе све теме, измисле да им неко припрема атентат.
♦ Не постоји наш политичар на кога није припреман атентат. На сву њихову срећу, није реализован.
♦ Многи немају краве, али пију ли пију афлатоксине.
♦ Дакле, народ није стока. Стока не гласа!
♦ Он воли само кратко, али зато бескрајно!
♦ Он је толико поверљив саговорник да ни сам не зна о чему прича.
♦ Не признаје чак и суд своје партије. У којој се тренутно налази!
♦ Све се, код нас, одвија у тоталном информативном мраку, тврде очевидци са стране.
♦ Избори су код нас само губљење времена. Резултати свих претходних су поражавајући.
♦ Ми се држимо ЕУ као пијан плота. Схватићемо касније да су тарабе биле труле.
♦ Наша комерцијална визија је, у сваком случају, провизија!?
♦ Ако је посао забава. Чиме онда да се забаве незапослени.
♦ Агенција за борбу против корупције узела је корупцију у своје руке.
♦ Ипак верујем у Бога. Упркос мога чувенога вође.
♦ Мој вођа није толико тежак колико је лаган.