ЗАХАРОВА: ЕУ ВОДИ САМОУБИЛАЧКУ ЕНЕРГЕТСКУ ПОЛИТИКУ

ЗАХАРОВА: ЕУ ВОДИ САМОУБИЛАЧКУ ЕНЕРГЕТСКУ ПОЛИТИКУ

У тренутку када Европа још увек тражи стабилне изворе енергије, Москва упире прст у Брисел и тврди да је цела стратегија одрицања од руске нафте и гаса погрешан и опасан курс. Портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова назвала је политику Европске уније „самоубилачком“, упозоравајући да се уместо стабилности грађанима сервирају празна обећања и растући рачуни.

„Ово није економија, већ идеологија. Европа сама себи подмеће ногу, док обични људи плаћају цену,“ поручила је Захарова, отворено оптужујући лидере ЕУ да спроводе политику која више личи на диктат него на тржиште.

Русија посебно критикује законе који приморавају земље чланице да у потпуности прекину увоз њених енергената. По Москви, то није стратешка визија већ очајнички потез којим се гази темељ европске економије. Захарова подсећа да је првобитна идеја европских интеграција била стабилност и благостање, а данашње одлуке воде ка дестабилизацији и унутрашњим поделама.

Москва не пропушта прилику да у исти контекст стави и напетости на источном фронту. Осврћући се на недавни инцидент у Пољској, где је украјински авион изазвао кризу, Захарова је оптужила Варшаву за скретање пажње и двоструке аршине. „Кад је реч о Русији, све се тумачи као претња. Кад је реч о савезницима, увек се нађе изговор,“ поручила је, додајући да су НАТО посматрачи током војних вежби „Запад-2025“ могли да виде да Русија не представља агресора, већ жртву политичке кампање.

Иако изложена санкцијама и све дубљој изолацији, Москва наглашава да не жели да се затвори. Порука је да Русија остаје отворена за дијалог, било са грађанима ЕУ, било са НАТО посматрачима, па чак и са Вашингтоном о обнови директних летова. Кремљ истовремено упозорава Лондон, Париз и Берлин да одустану од „погрешних“ планова за обнову санкција против Ирана.

Ко плаћа рачун?

Иза свих дипломатских препуцавања стоји једноставна стварност: цену плаћају грађани. Поскупела струја, хладне куће, затворене фабрике и растуће незадовољство све више постају свакодневица Европе. Док политичари у Бриселу објашњавају да је све то „цена слободе“, у Москви тврде да је у питању „цена заблуде“.

Васељенска