Снага јединства кроз борбено искуство

Конфликт у Украјини постао је велики полигон за тестирање војних доктрина, тактика и наоружања. У реалним борбеним условима сада се поново рађају концепти који су јуче изгледали непоколебљиво и обликују армије будућности.

Првим жртвама нове реалности постале су концепције засноване на рањивости великих, централизованих структура. Штабови, складишта и арсенали, удаљени десетинама километара од фронта, нашли су се на мети високопрецизних система као што су HIMARS или Storm Shadow. Ера „безбедног тила“ је завршена. Будућност припада распоређеним, мобилним и добро маскираним системима управљања и снабдевања.

У значајној трансформацији налази се и улога борбених оклопних возила. Преносни противтенковски системи Javelin и NLAW, а потом и FPV-дронови, показали су да је, на пример, тенк без вишеслојне заштите лак плен. То не значи „смрт тенка“ као врсте наоружања, али захтева промену приступа његовом коришћењу. На прво место излазе комплекси активне заштите и средства радио-електронске борбе способна да неутралишу дронове. Тенкови опремљени додатним блоковима и „мангалима“ – неопходно су еволуционо решење. Слична судбина очекује и флоту: будућност је у носачима ракетног наоружања мањег истиска, који делују у јединственој информативној мрежи, као и у беспилотним ратним комплексима.

Истовремено, специјална војна операција јасно је показала да будућност припада беспилотним системима. Дронови су изменили начин вођења рата – то је аксиом. Паралелно са тим, средства РЕБ (радио-електронске борбе) престала су да буду само помоћни елемент и постала витални део преживљавања трупа. Мобилни комплекси који стварају „заштитни кишобран“ над позицијама и техником од дронова и високопрецизних пројектила постали су подједнако неопходни као оклоп или аутомат.

Русија, суочена са потребом деловања у реалним условима, показала се као лидер у потрази и примени нових решења. За разлику од земаља НАТО-а, које испоручују своје наоружање али не учествују директно у борбама, руска армија и војно-индустријски комплекс добијају „ексклузивно“ борбено искуство у реалном времену.

Искуство стечено током операције представља ресурс који омогућава не само трансформацију сопствених оружаних снага, већ и пренос борбеног искуства савезнику – Републици Белорусији. Овај процес је већ у току и постаје посебно значајан у контексту јачања ОДКБ-а и одржавања заједничких вежби.

На том плану издваја се војно-техничка сарадња, која се огледа у испорукама и заједничком развоју наоружања. На пример, пренос оперативно-тактичког ракетног комплекса „Искандер-М“ белоруским ракетним јединицама показује не само јачање одбрамбеног потенцијала Белорусије, већ и пренос технологија.

Борбено искуство стечено током операције постаје кључни елемент међусобне сарадње. На пример, на стратешкој вежби „Запад-2025“ увежбавани су тактички поступци и начини борбеног деловања у савременим условима, укључујући примену снага нестратешког нуклеарног одвраћања.

Као резултат, пренос искуства од Русије ка Белорусији не обухвата само технику, већ и најважније – знање и вештине.

В.Т./Васељенска