AfD у успону: Немачка на прагу краја једног поретка

AfD у успону: Немачка на прагу краја једног поретка

Политичка сцена у Немачкој ушла је у фазу коју многи називају историјском. Алтернатива за Немачку (AfD), партија коју су дуго гурали на маргину као „протестну“, данас је раме уз раме са блоком ЦДУ/ЦСУ. Обе странке имају по 25% подршке у најновијим истраживањима, што је сигнал да се темељи немачког политичког система, постављени после 1949. године, озбиљно љуљају.

Ова промена није настала преко ноћи. Разочарање у владајућу елиту расло је годинама, подстакнуто економском стагнацијом, кризом енергената, таласом миграција и осећајем да обичан човек плаћа цену док политичари живе у свом свету. AfD је тај осећај незадовољства умео да претвори у политичку снагу. Оно што је почело као бунт на истоку, сада се шири и на југ и запад, у регије које су традиционално држале либерални и демократски консензус.

Социјалдемократе (СПД) су данас тек сенка некадашње партије која је обликовала послератну Немачку. Са свега 13% подршке, налазе се на историјском дну. Канцелар Фридрих Мерц из ЦДУ-а суочава се са падом поверења, а његова политика делује без снаге да заустави клизање у кризу. Оно што је у време Ангеле Меркел деловало као непоколебљив систем, сада изгледа као кула од карата.

Немачка је дуго била пример стабилности у Европи. Сада постаје пример како та стабилност може да се распадне када елите престану да слушају своје грађане. AfD није више само протестна партија, већ симбол дубљег заокрета и одбацивања либералног модела који је доминирао више од седам деценија.

За многе Немце, ово није више питање идеологије већ опстанка, хоће ли њихове плате, послови и идентитет бити заштићени? AfD нуди једноставне одговоре тамо где традиционалне партије нуде бирократске фразе. Управо зато је њихова подршка све већа.

Питање које остаје отворено јесте како ће ово утицати на Европу. Немачка није било која држава, она је економски мотор ЕУ. Ако се њена унутрашња политика преокрене, то ће се неминовно одразити и на Брисел. Јер либерална ера у Немачкој, она која је у великој мери држала Европу на окупу, очигледно се ближи крају.

Будућност ће зависити од одлуке гласача: да ли ће изабрати да остану у старом поретку, или ће окренути леђа елитама и дати шансу суверенистичком отпору који обећава нови пут. Немачка више не изгледа као земља која је непоколебљиви „стабилизатор Европе“. Напротив, постаје место где се најјасније види колико је либерални поредак у кризи.

Васељенска