Секта Сунчевог Храма: мистерија која је заувек обележила Европу и Канаду

Замислите да угледни лекари, адвокати и професори, људи са уређеним животом, одједном заврше мртви у ритуалним круговима, обучени у црвене плаштове, а њихова тела спаљена или упуцана. Управо то се догодило деведесетих година, када је „Ред Сунчевог Храма“ шокирао Европу и Канаду једном од најмрачнијих трагедија у модерној историји секти.

Средином деведесетих година свет је био потресен причом која и данас делује као сценарио хорор филма. Секта „Ред Сунчевог Храма“ оставила је за собом више од 70 мртвих , угледних грађана, интелектуалаца, професора и обичних породица, који су наводно „добровољно“ кренули на пут ка „новом свету“. До данас, није сасвим јасно да ли је реч о масовном самоубиству, убиствима или нечему што је још мрачније.

Оснивачи секте били су Жозеф Ди Мамбро и Лик Журе. Ди Мамбро, бивши јувелир из Француске, представљао се као мистик са „тајним знањима“ која воде ка духовном спасењу. Лик Журе, лекар и харизматични говорник, био је лице покрета – човек који је људе убеђивао да припадају „елитној групи изабраних“ која ће преживети катастрофу и отићи на планету око звезде Сиријус.

Чланови су плаћали огромне суме да би учествовали у „иницијацијама“ које су подсећале на масонске ритуале. Ди Мамбро је себе проглашавао „живим Христом“, а својој ћерки приписивао улогу „божанског детета“. У стварности, иза фасаде духовности стајала је мрежа прања новца, продаје имовине и психолошке манипулације.

У октобру 1994. први пут се открио прави ужас. У Швајцарској и Канади истовремено је пронађено више десетина тела. Људи су лежали у ритуалним круговима, обучени у црвене плаштове, многи упуцани или спаљени. Писма која су остављена говорила су о „преласку у нови живот“.

Уследила су још два таласа смрти: 1997. у француским Алпима – 16 тела; 1999. у Канади – још пет. Сваки пут исти обрасци: ритуал, симболи, „обећање новог почетка“. Званичне истраге проглашавале су то масовним самоубиствима, али бројни трагови указивали су на насиље. На неким телима пронађени су знаци борбе, што је подстакло сумњу да су најоданији чланови убијали оне који би покушали да се повуку.

Најстрашнији део приче јесте профил жртава. Међу њима није било маргинализованих људи – напротив. Били су то лекари, професори, архитекте, угледни чланови друштва. Управо то показује колико је снажна била моћ врбовања и колико су људи у стању да следе харизматичне лидере у потрази за смислом и „вишим циљем“.

И данас, више од четврт века касније, остаје мистерија: да ли је „Ред Сунчевог Храма“ био само секта која је изгубила контролу над собом или је иза свега стајало много више тајни финансијски интереси, мреже утицајних људи и једна од најмрачнијих епизода европске историје?

Васељенска