Потопљена лука код Александрије: Да ли смо на трагу Клеопатрине последње тајне?

Прошло је више од два миленијума, а Клеопатра и даље заокупља машту и знатижељу света. Њено име носи тежину моћи, љубави и трагедије. Али оно што остаје недоречено јесте место њеног вечног починка. Управо ту тајну можда је дотакао један нови налаз у Египту.

Западно од Александрије, недалеко од храма Тапосирис Магна, археолози су открили потопљену луку. Оно што је вековима било скривено у дубинама Медитерана сада се појавило као могући кључ у потрази за Клеопатриним гробом. Истраживачки тим који предводи Кетлин Мартинез верује да ово место није било тек један храм више, већ раскрсница вере, трговине и моћи, савршено склониште за последњу владарку Птолемејске династије.

Мартинезова је сама по себи необична фигура: из света права прешла је у археологију и последње две деценије посветила једном питању – где је Клеопатра сахрањена. Њен приступ личи на криминалистичку истрагу, корак по корак, тражење пукотина у историји. Управо та упорност довела је до Тапосирис Магне, храма који је дуго био занемарен, а сада све више изгледа као центар једне од највећих историјских загонетки.

Налази под водом говоре сами за себе: полирани камени подови, масивне грађевине и докази да је лука била активна у време Клеопатре и много пре ње. Египатско министарство туризма и антиквитета потврдило је да је реч о значајном открићу које мења досадашње схватање о улози Тапосирис Магне.

Када се споје ови трагови са већ познатим налазима, тунелом испод храма, остацима мумија украшених златом, бројним артефактима и преко 300 новчића са Клеопатрином сликом добија се слика места које је морало имати посебну симболику за последњу краљицу Египта.

Клеопатра је била много више од римских карикатура које су је представљале као „опасну заводницу“. Рођена 69. године п.н.е., на трон је ступила са свега 18 година. Била је образована, владала је више језика, бавила се медицином и науком. Истовремено, знала је да политика и позориште често иду заједно. Њене појаве на мору у позлаћеним лађама, у улози Венере, биле су подједнако дипломатска порука и демонстрација моћи.

Њена љубав са Марком Антонијем ушла је у легенду, али и у трагедију. Након пораза од Октавијана 31. године п.н.е., Антоније је умро у Египту, а Клеопатра, према најпознатијој верзији, одузела себи живот. Да ли отровом змије или на други начин, историја нам није оставила коначан одговор.

Плутарх је записао да су Клеопатра и Антоније сахрањени заједно у Александрији, али разорни земљотрес и цунами 365. године н.е. потопили су краљевску четврт града. Данас је она скривена шест метара испод мора. То је празнина у којој археолози већ вековима траже трагове.

Мартинез је 2005. године започела ископавања у Тапосирис Магни и већ први налази показали су да је на добром трагу. Од тада до данас слагала је један по један доказ, као у мозаик који још није завршен. Откриће потопљене луке додало је нови, можда пресудан део тог мозаика.

За њу, ово није тек питање археологије. „Нико ми не може рећи да Клеопатра није у Тапосирис Магни. Да бисте то тврдили, морали бисте ископати цело подручје и доказати супротно. Нећу стати. За мене је ово само питање времена“, поручила је.

И тако, две хиљаде година касније, Клеопатра наставља да измиче Риму, сада у виду мистерије која чека своје решење. Можда је њена последња тајна већ ту, у луци коју је море вековима чувало од људских очију.

Васељенска