Наталија Нарочницка: „Убиство Чарлија Кирка учинило га је мучеником, исповедником хришћанских вредности“

Наталија Алексејевна сматра да су, убиство Чарлија (Чарлија) Кирка и догађаји који су уследили изазвали су дубоку поларизацију не само унутар америчког политичког живота, већ су, може се рећи, разбили читаву нацију. Врло контрадикторне оцене стижу и из саме Америке и из целог света поводом опроштајне манифестације на којој су говорили председник Доналд Трамп, готово цео његов кабинет – Марк Рубио, Пит Хегсет, Тулси Габард и други, као и јавне личности попут Илона Маска и Такера Карлсона. Управо је Карлсон рекао: „У његовој души није било страха до последњег тренутка. Био је као Исус.“ Који су Ваши утисци?

– На мене је та церемонија оставила снажан утисак. Слушала сам је у директном преносу. Морам рећи да је убиство Чарлија Кирка заоштрио друштвени раскол у САД и јасно дефинисало програм конзервативног, протрамповског дела Америке.

На тој церемонији артикулисана је суштина сукоба: борба између оних који следе јеванђелске заповести и снага зла, сила које делују против Христа. Либерална агенда Демократске партије и левих либертаријанаца отворено је названа антихришћанском. Име Спаситеља чуло се у сваком говору по десетине пута. Нико се није плашио да јавно исповеди веру, иако у Америци живи велики број муслимана.

Подсетила бих да је за већину муслимана, које сам упознала током рада у УН, највећи непријатељ управо безбожник, а не хришћанин. Зато је важно да се не бојимо сведочити о Христу.

О Кирковој делатности говорено је много. Он је без умора наступао пред младима, чак и онда када је знао да ће међу слушаоцима бити много његових противника. „Морам да говорим онима којима је то најпотребније, не само својим истомишљеницима“, говорио је. Посебно је иступао у одбрану светости брака, породице и верности. У епохи када на Западу влада култ слободних веза, хедонизма и „чајлдфри“ философије, његове поруке биле су прави изазов.

Вдова, Ерика Кирк, наступила је у белом оделу, али њене речи никога нису оставиле равнодушним. На крају је, као у Јеванђељу, поручила да опрашта убицу свога мужа – и заплакала. То је било искрено и снажно сведочанство.

За мене то није била само опроштајна церемонија, већ отворена декларација хришћанске вере. У сваком говору подвлачено је да постоји борба између добра и зла, а да је Христос оличење добра. Овим догађајем, у америчкој јавности формира се покрет који жели да сачува хришћанску културу и вредности.

Трамп је наступио као типичан Американац – једноставније, више политички, а не философски. Када је удовица рекла да прашта, он је одговорио: „А ја своје непријатеље мрзим.“ То је у складу са његовом улогом председника који говори језиком обичног човека.

У сваком случају, овај догађај је прекретница. Сада је јасно формулисано да су снаге Христа – снаге добра. То није клерикализам, већ дубоко религиозно-философско виђење историје и смисла људског постојања.

Ово даје снагу свим конзервативним покретима, и у Европи и у Русији, да отворено говоре о својој вери и вредностима. Европа ће морати да бира – хоће ли стати уз хришћанску традицију или уз постмодернистичку, антихришћанску агенду.

Убиство Чарлија Кирка учинило га је мучеником и исповедником хришћанских вредности. Тај чин и реакција на њега више се не могу избрисати из јавног простора. То је већ постало део колективне свести.

Столетие.ру